"Skroman" doček Nove godine u krugu porodice

Sećam se da sam kao dete još krajem novembra počinjala da pričam o Novoj godini. Na organizovane dočeke nisam išla, ali sam zato odbrojavala dane iščekujući Deda Mraza i poklone ispod jelke.

Kao tinejdžer i omladinac u Deda Mraza više nisam verovala, ali sam se tokom čitavog decembra pripremala za "najluđu noć". Sa društvom su se pravili planovi o tome kuda ćemo ići, šta ćemo obući, kako ćemo se provesti...

A onda je došao period u kojem mi do poslednjeg trenutka nije bilo bitno gde ću slaviti, već samo da budem sa dragim ljudima.

Ovu Novu godinu provela sam u krugu porodice. Dakle, sa najdražima, kod kuće. Mi sami, jer se ćerkica baš uoči dočeka razbolela. U petak smo išli lekaru, nabavljali lekove, a poslednjeg dana stare godine smo čak kupili i nov inhalator, jer je onaj koji smo imali prestao da radi...

Već godinama naša novogodišnja trpeza ne liči na one koje smo nekada svi, ili bar većina nas, imali u kućama. Meni zaista nije jasno zašto postoji potreba da se za doček pravi gomila hrane. Od čorbe, preko sarme do prasetine, rolata od mlevenog mesa i raznog drugog pečenja. Uz obaveznu mimoza i rusku salatu, turšiju i nebrojeno mnogo vrsta kolača.

Hrana se najpre danima priprema, a onda i danima jede. Neretko se, na kraju i baca, jer više niko ne želi ni da je gleda, a kamoli jede.

Nije li bolje spremiti ručak za dan ili eventualno dva, kao što se to radi tokom čitave godine?

Prvo, jelo je sveže. Drugo, sve se stiže sa mnogo manje uložene energije i truda, a treće, mnogo se manje novca troši, jer se, na kraju krajeva, hrana ne baca.

Naš novogodišnji meni je ovoga puta, zbog bolesti deteta, podrazumevao supu, piletinu i krompir. Nismo imali čak ni tortu, ni kolače. Ručak je bio spreman brzinski, u pauzi između dva talasa temperature, za oko sat vremena. Ali, to nije umanjilo naš vedar duh, koji je inače prisutan tokom godine, ne samo u vreme novogodišnjih praznika.

Da bismo oraspoložili devojčicu čitav dan smo zbijali šale, a u 2023. smo ušli u pidžamama, uz društvene igre i inhalaciju.

Skromnost ili luksuz?

To me je navelo na razmišljanje, zašto se kada neko kaže da Novu godinu dočekuje kod kuće u krugu porodice, kao po pravilu, uvek ispred stavi epitet skromno? Skromno u krugu porodice?!

Dobro, ako se gledaju samo materijalne stvari, onda može tako da se okarakteriše. Evo niko od nas nije imao svečanu garderobu, nismo potrošili gomilu para na rezervacije hotela ili restorana, frizure, šminku, hranu, taksi...

Ali, ako se gleda sve ostalo, mi smo bili na najluksuznijem mestu na svetu! Svi zajedno okupljeni, sa neograničenom količinom ljubavi, iskrenosti... Pa ne kaže se džabe da od dece nema većeg bogatstva. U ponoć su tu bili najjači zagrljaji, nebrojeno mnogo poljubaca i veliki uzvik POOOOROOOODICAAAAAA!!! A to je nešto što se ne može kupiti svim parama ovog sveta!

Kad to imate, onda vam je svejedno gde ste i u čemu ste. Bar meni.

Naša deca danas nisu zamerila ni to što nismo imali neki svečaniji ručak, ni što nije bilo torte, ni što nismo išli na novogodišnji vašar u centru grada kako je prvobitno bilo planirano, čak ni to što su za doček nosili pidžame. Ne, bili su srećni jer smo zajedno i radimo ono što oni najviše vole. Igramo se.

A torta? Pa, ako devojčici bude bolje napraviću je već danas, 1. januara. A ako ne, onda nekog drugog dana... Čitava godina je pred nama. Gde piše da je mora biti baš za doček Nove godine?

Uživajte uz svoje najmilije, a formalnosti ostavite za neke druge prilike! Onda kada su one zaista potrebne!

Srećni praznici i sve najbolje u 2023!

Za početak da je zdravlja...