Čitaj mi!

Ako u Iranu žive Iranke, kako da zovemo žene iz Katara

Za mnoge pre svega daleke države nemamo naziv stanovnika.

ETNICI. Početkom godine su mediji izveštavali o dolasku delegacije države Sao Tome i Prinsipe (Prinsipi), pri čemu se niko nije zapitao kako se zovu stanovnici te zemlje.

A naziv postoji – Santomejci. Međutim, pitanje je da li bi Portugalci, koji takođe tamo žive, pristali da ih neko tako zove, zamislite da neko Škotu ili Ircu kaže da je Englez!

Tako i stanovnike Andore zovemo Andorci, mada oni čine tek trećinu žitelja te zemlje, u većini su Španci, Francuzi, Portugalci, Englezi i Nemci.

A oni iz Barbadosa za nas će biti Barbadošani, iako u toj zemlji ima i Engleza, Amerikanaca i Indijaca. To je slučaj i sa Bahreincima, Gvadelupljanima, Jordancima, Beližanima...

U Angilji žive Antiljanosi, a u Kambodži Kmeri, u Bangladešu Bengalci, u Zapadnoj Samoi Samoanci, na Zelenortskim Ostrvima Zelenorci.

Ako na jednom mestu piše Dominićani, a na drugom Dominikanci, ne znači da je neko pogrešio. Dominićani su žitelji Dominika, a Dominikanci su iz Dominikanske Republike.

Isti je slučaj sa Aboridžanima, starosedeocima ostrva Nortfolk, i Aboridžinima iz Australije.

Nekad se nazivi etnika tek malo razlikuju od imena zemlje: u Bocvani žive Cvani, u Burundiju Rundi; ponekad su naziv zemlje i njenih stanovnika identični: u državi Vanuatu živi narod Vanuatu.

I Američka i Britanska Devičanska Ostrva nastanjuju Virdžinci (prema originalu Virgin Islands), a na Grenlandu su Grenlanđani.

Na Fidžiju su Fidži Indijci, na Folklandskim Ostrvima Folklanđani, a na ostrvima Antigva i Barbuda žive Antigvanci.

MUNDIJAL. Uskoro će se u Kataru održati Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa treba znati da su stanovnici Katara, bar neki od njih, Katarci, mada tu žive i Palestinci, Arapi, Pakistanci.

Na Kajmanskim Ostrvima su Kajmanci, a na Kukovim Ostrvima većinu stanovnika čine Maori Kukovih Ostrva. U Gani su Ganci, dopušteno je reći i Ganjani.

Iako često pominjemo Irance, u Iranu većinu čine Persijanci, u Južnoafričkoj Republici narodi Zulu (crnci) i Buri (belci) ne žive baš u ljubavi pa ne verujem da su baš srećni što za njih imamo objedinjen naziv – Južnoafrikanci.

A Etiopljani postoje samo u našim medijima, tamo žive narodi Amhara, Tigraji, Gurage, čak i Somalci. Etiopija je izgleda bez Etiopljana!

Iako u Avganistanu žive Avganci, u Zimbabveu Šoni i Matebele, a u Singapuru najviše Kinezi, kod nas se u štampi neretko javljaju Avganistanci, Zimbabveanci i Singapurci.

Kao kada govorimo o Britancima ili Belgijancima.

ŽITELjKE. Naravno da postoje: Andorke, Bahreinke, Gvadelupljanke, Jordanke, Beližanke, Bengalke, Virdžinke, Kajmanke, Iranke.

Ali ponekad je teško (*Cvanka) ili čak nemoguće (Vanuatu) izvođenje ženske narodnosti iz muške.

A nekada je značenje već rezervisano: burka je tradicionalna paštunska ženska odeća koja pokriva celo telo i lice, a katarka je obla greda usađena na palubi broda, jarbol.

BEZIMENI. A šta ćemo s Malijem? Malajci ne žive tamo, već u Indoneziji i Maleziji. Da li su stanovnici Malija *Malijci, kako se može pročitati u štampi?

„Malijac silom želi napustiti Istru i otići negdje gdje će više zarađivati.”

Istina je da je -ac vrlo produktivan sufiks za građenje etnika, ali oblik *Malijci nauka o jeziku nije normirala.

U medijima nalazimo i *Gvinežane za stanovnike Gvineje Bisao, mada je bolje *Gvinejci, kao što su Sirijci ili Indijci.

A za stanovnike Burkine Faso – *Burkinjani (sufiks -jani) ili *Burkinci? Ne zna se, struka je nema.

Isto tako nema rešenje ni za žitelje Ostrva Kokosa, Obale Slonovače ili Papue Nove Gvineje. Za mnoge pre svega daleke države nemamo naziv stanovnika.

Nazivi naroda iz manjih ili udaljenih država nisu ustaljeni pa se za njih u standardnom jeziku najčešće koriste opisni izrazi: stanovnici/meštani Ostrva Kokosa / Obale Slonovače...