Zašto volim sneg

I kao i u svakoj drugoj diskusiji, mnogi su zalutali i ovu, naizgled bezazlenu temu, pretvorili u bojno polje i poligon za vređanje onih koji ne misle isto. U moru lepih, romantičnih, veselih, ciničnih i ponekad besnih komentara pročitah jedan koji me je prvo naljutio, a onda i zabrinuo i porazio.

Napisa, dakle, jedna ljuta protivnica zime da se snegu raduju samo deca mlađa od 12 godina i psihopate!!! Hm... pročitah dva-tri puta pomislivši da mi se možda, kao psihopati, priviđa ovaj "zaključak".

Piše, stvarno piše baš to!!!

Pošto sam davno napunila 12 godima, a snegu se radujem, definitivno spadam u ovu drugu grupu... Nema tu šta da se doda!

Radovanje jednoj prirodnoj pojavi, snegu koji na ovoj tački naše planete pada u januaru (kad mu je itekako vreme) zaista bi se moglo oceniti kao, u najmanju ruku, čudno ponašanje. Kao odraz poštovanja poremećenih vrednosti i čudnih životnih stavova.

Da, zaista sam potencijalno opasna po okolinu jer, nikad se ne zna šta mi može pasti na pamet dok se smešim pahuljama koje mi se lepe po licu. Ko zna šta mi se mota po glavi dok među dlanovima pravim grudvu i uživam slušajući kako mi sneg škripi pod nogama?!

Šalu na stranu! Znam da se ne treba mnogo obazirati na "mudrosti" sa društvenih mreža, ali ovo, po mom mišljenju, nije tek obična uvreda na račun neistomišljenika. Mnogo toga sam "pročitala" u ovoj čudnoj rečenici.

Prvo, bezobzirnost i potpuno nepoštovanje bilo kakvih pravila pristojne komunikacije! To je međutim, postalo toliko normalno i redovno da oni koji još uvek vode računa o tim "sitnicama" zaista deluju kao čudaci... da ne kažem psihopate!

"Pročitala" sam i ono što bi blago moglo da se nazove netolerancija! To je onaj, toliko opasan, poriv da vašu "istinu" predstavite kao jednu, jedinu i nedodirljivu! I, naravno, da sve koji se s njom ne slažu nazovete... psihopatama!

Treće, i najbolnije saznanje, bilo je to što sam još jednom dobila potvrdu da postoje ljudi koji su potpuno nesvesni trenutka i nevolje sa kojom smo kao čovečanstvo suočeni!

Zbog svog komfora, zbog promrzlih prstiju i mokrih nogu, "strašnog" jutarnjeg čišćenja snega sa automobila i nekoliko dana "u minisu", "zimomrsci" zaboravljaju da je sneg prirodna, pojava, itekako potrebna u normalnom životnom ciklusu ove naše lepe planete.

Zaboravljaju da će, baš zahvaljujući snegu, biti dovoljno vode, energije, struje, svega onog bez čega bi im život bio vrlo komplikovan... da ne kažem psihotičan!

Ne pada sneg zato da bi njima zagorčao život već zato što je normalno da pada u ovo doba godine. Pada zato što je, jesenas zasejanoj pšenici, potrebna zaštita kako ne bi smrzla.

Pada zato što je prirodi potreban predah, taj trenutak hibernacije u kojem skuplja snagu za novo buđenje, novo proleće, novi ciklus!

Pada zato što reke i polja vape za vodom, zato što planinski potoci odnekud moraju da crpe svoju snagu.

Pada zato što proleće mora da se zeleni, zato što na leto mora da sija sunce i zato što jesen mora da blista u bogatstvu, u plodovima koje će nam doneti baš ovaj, "prokleti" sneg!!!

Ako je sve ovo što sam napisala dokaz da sam psihopata, neka bude tako!!!

Samo neka pada!!! Radujem se svakoj novoj pahulji, ludo i zaljubljeno! I molim prirodu da nam oprosti sebičluk i sve ono što joj, ovako nesvesni i samodovoljni, radimo!