Crni petak zamenila sam zelenim vikendom i nisam se pokajala

Zbunjeni, puni želja, velikih očiju i ne tako velikih novčanika, pregrmesmo nekako tu višednevnu torturu i svanu petak!

Iako i sama ponekad kupujem nepotrebne stvari (posebno garderobu) poneta natpisima o sniženju, nikad neću shvatiti ljude koji stoje u redovima čekajući otvaranje neke nove prodavnice ili se guraju u prepunim tržnim centrima, grabeći sve što stignu samo zbog toga što je u toku rasprodaja.

Zaklela sam se davno, čekajuću izbegličke pakete i neki komad garderobe u nepreglednim redovima, na kiši, snegu, na vrućini i hladnoći, da to sebi nikada više neću dozvoliti bez stvarne potrebe.

I držim se toga godinama, bežeći od rasprodaja, velikih otvaranja sa basnoslovnim popustima i obećanja o poklonima najbržim kupcima.

Bežim i od "crnog petka", ne shvatajući zašto se kod nas "primaju" samo te, po mom mišljenju, ponižavajuće i loše strane kapitalizma.

Elem, izdržala sam i ove godine stoički sve reklame i odolela iskušenjima, a baš na putu kući s posla, u petak, dobih i pravu potvrdu da je dobar deo tih primamljivih ponuda ustvari jedna velika "šarena laža".

Pažnju mi je privukla novootvorena prodavnica garderobe na čijem izlogu se šepurila reklama o "velikom" sniženju od 30 posto na sve komade.

Ušla sam, priznajem, zato što unutra nije bilo skoro nikoga, a uredno složena i dobro osvetljena garderoba mi je delovala zanimljivo. Vrlo brzo sam, međutim, izašla pošto sam pročitala "sitna slova" na reklami - popust važi samo ukoliko je račun veći od šest hiljada!

Nasmejala sam se i rekla sebi - e sad ćeš da pobediš taj crni petak!
Kako?!

Lako, jedinim raspoloživim oružjem! Ignorisanjem!

Usput sam rešila da pobedu (kojoj sam se svakako nadala) potvrdim jednim "zelenim" vikendom, odnosno begom iz gradske gužve koja je ovaj put bila začinjena i kupoholičarskim zanosom!

Pobegla sam od tog ubitačnog spoja. Bukvalno sam se sklonila u svoj raj, na svoju planinu, u svoj "spa centar", bedem kojem crni petak ne može ništa.

Dok sam ostavljala iza sebe vrišteće reklame, blještave tržne centre i njihove "ekstra ponude", automobile i ljude spremne da se guraju, čekaju i troše više nego što imaju, srce mi je pevalo!!!

Ostao je "crni petak" iza mene, u tmini i gužvi! Na mojoj planini, u mom selu nije imao ni najmanje šanse!

Naredna dva dana provela sam bez prodavnice, bez reklama i bez kupovine. Imala sam sve što je potrebno - domaći hleb, domaću hranu, mir, lepotu i tišinu koju remete samo ptice.

A da, da budem iskrena, imala sam i jednu "ekstra" ponudu kojoj nisam odolela. Brala sam i jela poludivlje, mirišljave jabuke koje su još uvek uspešno prkosile mrazu i godišnjem dobu.

I čula sam lepu vest... Jedno telence, baš tu u komšiluku, uspešno je stiglo na ovaj svet, baš u petak!!! E to je bio petak kojem sam se baš obradovala!