Samo srećnici imaju sobu s pogledom, uskoro će ih biti samo u soliterima

Stan ili radni prostor sa pogledom danas više znače nego ranije. Moja drugarica je zbog pogleda na dvorište sa stoletnim platanom kupila stan ali, pogađate, radost je kratko trajala. Bageri i kranovi brzo su osvojili prazan prostor."Drvoubice", tako je nazvala one koji su sasvim promenili njen život. I danas često govori o tom drvetu i kači njegove slike na Instagram.

Snimajući emisiju u Pančevu pre mnogo godina, popeli smo se na najvišu zgradu i snimili neverovatne kadrove grada od svitanja do zalaska sunca. Jedino tako se može zagrliti grad.

Pamtim pogled iz jednog potkrovlja koje su izdavali moji rođaci. Mesto sa koga su sva godišnja doba posmatrana kao iz lože bilo je dom brojnih podstanara. Jednog od njih će posebno pamtiti. Iznajmio je stan, ali nije želeo da potpiše ugovor.

Delovao je kulturno, mada malo čudno, no oni tome nisu pridavali značaj. Posle nekoliko dana, komšije su ih obavestile da u stan neprestano dolaze ljudi koji se ne zadržavaju dugo. Iste večeri rođaci su utvrdili da je mladić koji je iznajmio potkrovlje dao oglas i onda ga on iznajmljivao, uzimajuću po dve stanarine, i to od osam osoba.

Sve je to uradio za dva i po dana i nestao. Naravno, lična karta čiju je kopiju ostavio je bila lažna. Za njegov "talenat" znala je policija i kasnije se saznalo da je oštetio mnogo vlasnika.

Moji rođaci se nikada nisu oslobodili te traume i prestali su da izdaju stan. Zahvaljujući fantomskom stanaru, oni sada uživaju u pogledu koji ne bi menjali ni za jedan stambeni prostor u gradu. Kiša i vetar koje slušaju ispod svog krova za njih su mnogo više od prirodnih pojava.

Period kada smo, zbog pandemije koronavirusa, svi bili u karantinu podsetio nas je na vrednost lepote pogleda, naročito kada smo dovoljno visoko da vidimo čitav grad.

Setićemo se romana "Soba s pogledom" engleskog književnika E. M. Forstera. Knjiga je objavljena 1908, a osamdesetih godina je ekranizovana. Film pod istim nazivom i danas je rado gledan. Ili da zamislimo kakav je pogled sa prozora koje vidimo na Van Gogovoj slici  "Terasa kafane u noći", nastale u Arlu na jugu Francuske.

Ti pogledi iz stanova, sa prozora, terasa pamte se i često oživljavaju kao sećanja na događaje koji se pojave nekako odjednom, zajedno sa mirisima koji ih prate. Život sa pogledom je život u realnom vremenu. Makar to bio i onaj tipično gradski pejzaž sa terasama i prozorima, koje posmatrate dok pijete jutarnju kafu.

Srećni ste ako usred grada iz svog stana možete uživati u prizoru dvorišta sa drvetom i cvećem.

Čovek ovog vremena ima istinsku potrebu za pogledom na prostor koji ga okružuje. Često se u oglasima za prodaju ili izdavanje stanova i poslovnih prostora opisuje kakav je pogled sa tog mesta.

U evropskim, a naročito velikim američkim gradovima, stanovi na višim spratovima sa velikim prozorima i panoramskim pogledom imaju daleko višu cenu.

Bojim se da je, iz dana u dan, tih pogleda sve manje, a da će ih u budućnosti imati samo oni u visokim zgradama.

Za ljude koji žive u gradu nije velika uteha to što poglede sa planinskih vrhova niko ne može da ukrade i pretvori ih u stambene i poslovne kvadrate.