Kako sam se muški porodila

Dođe anesteziolog da ubode ženi epidural u kičmu, a ona hukće i šišti, kaže - tako su je učili. Kad vide doktor da ova šišti sve glasnije, uplaši se, pa je pogleda. Ufff, tebe to muški boli - reče doktor.

Ni ne sačeka da mu žena odgovori, doca brzo zasuče rukave, uze špric, nataknu iglu i hop - ubrizga izgleda jaču dozu nego što je prvobitno planirao.

Kad je žena shvatila šta se desilo, ugrize se za jezik i reče kroz smeh: "E, sad mogu i muški da se porodim. Mnogo hvala, doktore, nisam osetila ubod".

"Ma nema na čemu", odgovori on, "zamisli kako bi bilo da sam stvarno doktor".

Vic k'o vic, nekome smešan a nekom glup - al' da je doktor znao da će mi ovaj postati omiljeni, možda bi bacio još neku foru. Čisto za uspomenu.

Mada, gde ćeš bolje fore od toga da jednoj feministkinji na porođaju kažeš da je "boli muški".

Kažu da porođaj boli kao kada ti neko lomi 20 kostiju na telu u isto vreme.

Da li je taj bol baš toliki nisam proveravala u naučnim knjigama. Zašto bih - boli. I znaš da boli - i kada rešiš da rodiš bebu i kada kreneš u bolnicu.

I to zaista jeste bol koji ne može da se opiše, kao što, verujem, nema mnogo osoba na svetu koje bi mogle opisati kako je to kada ti neko istovremeno lomi 20 kostiju.

Ali kada te nešto boli "muški", onda je to nešto valjda mnogo, mnogo strašnije, verovatno i od lomljenja kostiju. Stalno mi se taj izraz mota po glavi, al' nikako da dokučim šta to muškarce može tako "ženski" da boli?

I gle, Gugl mi ponudi odgovor. Testisi.

Nikad mi to ne bi palo na pamet, priznajem. Znam iz filmova da taj udarac baca na kolena, ali baš da boli kao širenje karlice i naponi - ne verujem.

Nije me mrzelo pa malo bacih pogled na net, piše tamo stvarno da je bol od udarca u testise mnogo jači od bola koji izaziva porođajna kontrakcija. Međutim, pošto normalan porođaj traje od 8 do 12 sati, a udarac par sekundi, količina bola koju žena izdrži dok rađa dete je neuporedivo veća.

No, nije stvar u tome ko više može da istrpi i ko je veći heroj, već u tome što čak i za ovaj slučaj, kada žena prolazi kroz teške muke da bi novo živo biće donela na svet, mi imamo izraz koji nagoveštava da je muškarcima ipak teže.

Umesto da, bez ijednog ALI, odamo priznanje ženama i iskreno im kažemo - Alal vera!

Izgleda da se ne kaže džaba - svakom je svoja muka najteža. Moju je, priznajem, olakšao ovaj divan mladi doktor iz porodilišta "Dragiša Mišović".

Precizno je konvertovao moje šištanje u slomljene kosti, utvrdio veliki broj preloma i maksimalno se potrudio da mi narednih šest sati iščekivanja ćerke prođe u blaženstvu. Doduše, uz asistenciju ostatka medicinskog tima i Sinatre, čiji je glas lepršao hodnikom.

P.S. Doco, hvala veliko! I da znaš, sve ti je oprošteno. Onako, ljudski.