Čitaj mi!

Tesla se vratio u Gospić, makar i kao Amerikanac

I Amerikanci bi da „preuzmu“ Teslu od Srba, ali u celoj toj prepirci oko velikog srspko naučnika najvažnije je da je on ponovo u Gospiću, u svojoj Lici, za razliku od većine sunarodnika.

"Žao mi je, ali Tesla je bio Amerikanac"... reči američkog ambasadora u Beogradu Entonija Godfrija danima mi se "motaju" po glavi. Malo u šali, a više u zbilji, izgovorio ih je na aerodromu koji nosi baš Teslino ime, ispraćajući avion Er Srbije koji će za Njujork ubuduće leteti s Teslinim likom na trupu.

Možda ste pomislili da ovo pišem zato što su me povredile ili naljutile njegove reči.

Ne, nisu!

Samo su ma podstakle na razmišljanje. U ovu rečenicu je, kako mi se čini, stala čitava američka "filozofija" kada su u pitanju nacija, pripadnost, odnos prema državi i životu uopšte.

Lakonski, jednostavno i toliko svojstveno predstavniku velike sile, jedan Amerikanac usred Beograda "stvari postavlja na svoje mesto".

Nikola Tesla je živeo i radio u Sjedinjenim Američkim Državama, imao je američko državljanstvo i naravno, iz toga sledi jedini mogući zaključak – Tesla je Amerikanac!

Kakva lekcija nama – komplikovanim, zavađenim, zbunjenim Balkancima! Dok se mi raspravljamo, prebrojavamo krvna zrnca i razvijamo kojekakve teorije, čovek praktično, po "američki", rešava jednačinu Teslinog identiteta.

Volela bih kad bismo ih i mi, Balkanci (a posebno Srbi), tako rešavali, bez mnogo filozofiranja i bespotrebnih rasprava.

Zašto je toliko teško priznati nepobitnu činjenicu da je Tesla bio Srbin?

Jer, šta bi drugo mogao da bude sin sveštenika Srpske pravoslavne crkve?!

Istina je, takođe, da se rodio na teritoriji koja je tada pripadala Habzburškoj monarhiji (u tzv. Vojnoj Krajini), a danas Hrvatskoj.

Činjenica je i da su ustaše u Teslinom Smiljanu, u leto 1941, zverski pobile gotovo sve Srbe koji su tu živeli (od 621 ubijeno ih je 558). Među njima je bilo i Nikolinih prezimenjaka. Verovatno bi tako završio i on da nije bilo nauke i Amerike... da je kojim slučajem bio samo još jedan oštroumni, ali priprosti lički seljak.

Ne verujem da turisti iz svih krajeva sveta koji obilaze Teslinu rodnu kuću uopšte naslućuju da se iza crkve u kojoj je službovao njegov otac, nalazi masovna grobnica u kojoj počivaju Teslini sunarodnici, Srbi iz Smiljana.

Kamena ploča i drveni krst koji su 2018. postavili članovi udruženja "Jadovno 1941" nemi su čuvari nevinih duša koje su tu skončale.

Nesporno je da su Srbi u Smiljanu ubijani i 1991. (među njima je bilo i osmoro staraca koji su preživeli pokolj iz 1941) i da ih danas tamo nema.

Gotovo da ih nema ni u Gospiću i čitavoj Lici.

Ipak, Nikola se "vratio" i to na "velika zvona". Tri decenije posle miniranja spomenika slavnom naučniku, njegova bista ponovo je u Gospiću.

Doduše, nije postavljena na isto mesto, tj. centralni gradski trg koji je takođe nosio njegovo ime (danas – trg Stjepana Radića), ali... Nikola je ponovo u svojoj Lici, za razliku od većine sunarodnika.

Ne znam kako na to gledaju oni koji su početkom devedesetih srušili njegov spomenik, menjali imena ulica i škola i brisali sve što podseća na srpsko, ali iskreno, to me baš mnogo i ne interesuje.

Većina Hrvata je odavno "zažmurila" na Teslino poreklo. Shvatili su da je od toga mnogo važniji njegov doprinos nauci, popularnost i ime koje je u međuvremenu postalo brend. Pokušaje da ga, kao Srbina, početkom devedesetih "izbrišu", zamenilo je "ubeđivanje" da je Tesla u stvari Hrvat!

U međuvremenu, obnovljeni i modernizovani Memorijalni centar u Smiljanu postao je turistička atrakcija koja donosi novac. Spomenik u Gospiću, na koji se predugo čekalo, samo je "tačka na i" čitavog tog projekta!

Ipak, kakvi god bili motivi hrvatskih i gospićkih vlasti, drago mi je što se Tesla vratio tamo gde ja ne mogu.

Nekako mi je srce mirnije kad znam da njegova senka ponovo "šeta" ulicama mog rodnog grada. I iako je logično i praktično ono što je rekao američki ambasador, iako zahvaljujem bogu što je otišao u Ameriku i zadužio svet, znam da je Tesla naš i da će uvek tako biti.

Naš Nidžo, bistrih ličkih očiju, blagog osmeha i neke nesalomive krajiške snage!!! Da nije malo pretenciozno, rekla bih da se svi pomalo u njemu prepoznajemo!

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 13. maj 2021, 10:55) - anonymous [neregistrovani]

Dobro napisano

Ali boli cinjenica sto su stranim turistima koji obidju Smiljane uskracene cinjenice o stradanjima tamisnjih Srba 1941-45 i 1991-95.

(utorak, 11. maj 2021, 20:41) - anonymous [neregistrovani]

Зашто не кажемо "тачка на ј" ?

Зар то није логичније?

div id="adoceanrsvdcfhklggd">