Čitaj mi!

Zaklela sam se da neću preplakati "Daru"

Nisam od onih koji plaču gledajući filmove i čitajući knjige. Nagoveštaj suze ponekad mi izmami pesma ili neka teška uspomena. Naučila sam da ne plačem, da se skamenim kad je teško i kažem sebi - ne smeš! Spremala sam se tako, kao za težak ispit, da odgledam "Daru iz Jasenovca". Govorila sam sebi-moraš, duguješ to svom stricu, tetki, prezimenu koje je gotovo zatrto ustaškim zločinom. Moraš, govorila sam, da hladne glave odgledaš film koji konačno priča priču tvog života.

Ne smeju suze da ti zamagle niti jedan njegov deo. I uspela sam! Jedva, ali zadržala sam suzu slušajući pesmu Darine majke, svih srpskih majki koje su pesmom plakale, naslućujući zlo!

I upravo su mi to bili i najteži trenuci. Oni u kojima u ljudskim očima još uvek vidite nadu, naivnost, veru da će biti dobro. U koloni koja ide u smrt, deca se još prepiru, smeju, zadirkuju, a odrasli, iako u strahu, nadaju da je sve samo greška jer...ništa loše nisu učinili!

Nekako, čini mi se da je najteže gledati nevolju izdaleka, dok vam se prikrada, surova i neizbežna. Kad se u njoj nađete, pomirite se ili borite, ali iščekivanja i obmane više nema.

Tako sam i ja očvrsla, poput Dare koja se hvata u koštac sa nepojmljivim zlom, ubistvom brata i majke pred njenim očima i preteškim teretom brige o dvogodišnjem bratu.

Taj mali dečak postaje njena obala, životna snaga koja joj ne da da odustane, da se preda i prizna pobedu ništavilu.

Ako Dara može da uzme činiju za hranu od žene koja je ubijena pred njenim očima zato što zna da drugačije neće jesti, mogu i ja da ne plačem gledajući tu surovu scenu!

I izdržala sam sve, čak i prestravljene oči dece nad kojima se, u dimu gasne bombe, zatvaraju podrumska vrata.

Odgledala sam bez suze i očaj Darinog oca kad među leševima, koje po naredbi baca u masovnu grobnicu, prepoznaje sina i ženu.

Onako instinktivno mi je zadrhtalo srce kad sam čula Darine reči upućene bratu: "Niko nas neće razdvojiti! Kune ti se seka!".

Prepoznala sam u njima svoj genetski kod, jezik moga roda, tugu moje porodice. Ali, nisam poklekla!

Preživela sam, kao i Dara, rafal ispaljen na nju dok trči za autobusom u kojem joj odvode brata. Dara, njen mali brat i otac, koji je uspeo nekim čudom da pobegne iz logora, nisu ušli u vagon smrti.

Kraj filma ostavio je nadu da su preživeli, da je život pobedio mrak pokolja i mržnje. Ostavio je i poruku da neko uvek preživi kako bi svedočio o zlu.

Sa gotovo svih stratišta, zgarišta, iz kraških jama, na Velebitu, uzdizali su se preživeli. Nosili su svoj krst, pamtili smrt, ali, na svoj mučenički način, slavili život.

I koliko god to čudno zvučalo, slavila sam ga i ja. U bujici suza koje više nisam želela da zaustavljam.

Plakala sam, pokajnički, iskreno, bez zadrške i pitanja.

Molila sam Daru i njenog brata da nam oproste što nismo znali za njihovu ljubav i borbu. Molila sam duše nevinih žrtava da praštaju naš zaborav.

I osećala sam ih tu, uz sebe, kako mi se smeše i raduju! U suzama je nestajao njihov i moj bol.

Dva sata jasenovačkog bola i neprebola, kako dobro reče scenaristkinja ovog filma, spojila su i nas žive, potomke koji u svom genetskom kodu nose to stradanje. Kao da smo mogli da dodirnemo jedni druge, spojimo dlanove i molimo se zajedno.

I neka zaćute bar malo kritičari, analitičari, stručnjaci za režiju, glumu, scenografiju, kameru. Ovaj film je iznad toga!

Njegov Oskar smo mi koji smo ga gledali, plakali, ćutali i na kraju ipak slavili život.

Život, lep i nevin kao Darine oči, kao sunčano jutro posle mračne jasenovačke noći! Jutro, koje nikad neće svanuti za krvnike. Hvala ti, Daro!

broj komentara 20 pošalji komentar
(ponedeljak, 22. feb 2021, 16:41) - Ружица [neregistrovani]

Слажем се у потпуности са Вама

Управо се моја породица, неколицина пријатеља и ја тако осећамо. Потпуно Вас разумем, а нарочито кад је реч о Титовој власти која није забетонирала само јаме већ је затрла све добро што је могла, а њени потомци то и даље раде, а ми смо немоћни.

(ponedeljak, 22. feb 2021, 05:16) - anonymous [neregistrovani]

Bravo

Super napisano
A oskar nam nije potreban

(nedelja, 21. feb 2021, 22:15) - anonymous [neregistrovani]

Ironija sudbine

Premijera filma "Dara iz Jasenovca", prikazana je bas kada je preminuo nas velikan Djordje Balasevic, sto je razlog plus za tugu.

(nedelja, 21. feb 2021, 22:07) - anonymous [neregistrovani]

Треба да учимо од Јевреја!

Затирани су као и ми, али су данас уједињени без обзира да ли су из Израела, Шпаније, Египта, Русије... Иначе, да нису они страдали у Јасеновцу ми данас не би ни знали шта се тамо дешавало - хвала Гидеону Грајфу, Симону Визенталу и другима!
Колико смо ми неозбиљни, несложни и не знам шта још, чак нисмо ни тачно избројали погинуле од бомбардовања '99-е... Само у последњих 100 година страдамо од практично истих непријатеља и ништа нисмо научили?
п.с. вечно хвала свима који су учествовали у "прављењу" овог филма, надам се да ћемо почети да се призивамо памети иначе ћемо нестати...

(nedelja, 21. feb 2021, 22:07) - ,," [neregistrovani]

Вечно Сећање

Нека Бог настави да дарује Вечни Мир Нашим Жртвама!

Нама Свима нека настави да дарује Мудрости да Знамо, како, коме и колико.

Вечно је Српство и Држава Нам!

][
][

(nedelja, 21. feb 2021, 20:18) - Ljiljana Bačić [neregistrovani]

Molim Vas samo za tišinu... Oni sad mirno spavaju

Najčešće reči koje od jutros čujem za Film Dara iz Jasenovca su : ” ja to nisam mogao da gledam ..”
Mi To moramo da odgledamo. Zamislite hrabrost, strah i patnju Te djece , Tih majki , Tih očeva, koji su to živeli. Neki su imali sreću pa su samo jedan dan poživeli , neki mesec, neki stravicnih par godina .. gledali smrti svoje djece, svojih milih u nemoci da im stradanje olaksaju. Tamo je sretan bio ko je odmah oči sklopio. I onda mi to ne mozemo da gledamo. Moramo, dragi moji , moramo . Zatvaranjem očiju i skrivanjem pogleda, unižavamo žrtve i zlikovce zaboravljamo. Svakom zlikovcu treba ime glasno pominjati i žrtvama ih opisivati. Nema nama prečih Svetaca i Svetitelja od neduznih žrtava ustaške kame! Ja tu decu od sada zovem Djecom, jer su ih tako majke dozivale. Slava Im!

(nedelja, 21. feb 2021, 19:43) - anonymous [neregistrovani]

VAZAN FILM

Ovo nije ratni spektakl koji svakako treba snimiti jer je Jasenovac bio masovno gubiliste. Ipak, uzimajuci u obzir da smo narod koji treba da se stidi svojih zrtava, ovaj prvenac gledan iz ugla deteta je veoma uspeo. Nama ne treba Oskar, vec osvescivanje Srba da su predmet mrznje ma gde bili, zapadno ili istocno od Drine. A kritike me interesuju kao deveta rupa na svirali. Moramo da se uzmemo u pamet da ne bismo ponovo kolektivno stradali.

(nedelja, 21. feb 2021, 18:10) - Tuzno [neregistrovani]

Jasenovac memorijalni kompleks

Taj spomenik stajao je decenijama, opominjao, podsecao, sve je bilo dokumentovano, crno na belo na filmskim trakama u memorijalu podignutom da se ne zaboravi. Dara i svi komentari u medijima i na drustvenim mrezama pokazuju da ste svi okretali glavu - nije bilo zabranjeno ici a deluje kao da je bilo.. Spomenik je bio veliki da se i iz madjunarodnog voza video. Sramota me zbog svih vas kojima je trebala Dara da im kaze sta je bilo.

(nedelja, 21. feb 2021, 17:54) - Весна Арсић [neregistrovani]

Исувише коректно

Недовољно тежак за гледање ако смо свесни како су живели и умирали пре свега Срби у Јасеновцу и јамама широм Хрватске и не само у време НДХ и не само тада.

(nedelja, 21. feb 2021, 17:23) - Ружица [neregistrovani]

Људи од заната

Има истине у томе што сте рекли. Али ипак вредан је пажње, бескрајно тужан, а слажем се да је морао да буде убојитији јер је ово била јединствена прилика. Али питање је где су ти људи од заната ако имате на уму неког ко ради и да ли су пре свега људи. Да ли им занат служи само да се заките њиме. Погледајте каквим нас садржајем засипају ... Осим Костију да ли сте гледали ишта вредно пажње , новца и труда у последње време, а никад се више филмова и серија није снимало.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">