Udomljeni psi u Srbiji žive kao gospoda

Bračni par iz Engleske je u vreme karantina zbog koronavirusa otvorio Jutjub kanal svom psu.

Od tada ga slikaju u najrazličitijim situacijama u porodici i sa drugim životinjama. Kratke klipove zlatnog retrivera redovno gleda više stotina hiljada ljudi.

Neki moji prijatelji i poznanici koji nikada ranije nisu imali vremena ni za odmor, ni za druženje, u prethodnih nekoliko meseci udomili su pse.

Novinar iz Berlina koji je dve nedelje proveo u Beogradu, u svojoj reportaži napisao je da nikada ni u jednom gradu nije video toliko pasa i posvećenih vlasnika.

Badnji dan. Praznična rasveta. Sneg lepši nego ikada ranije. Moje kuče i ja šetamo, a sve vreme sa nama ide i jedan veliki crni ničiji pas sa kojim je moj ljubimac odmah počeo da se druži.

U velikom parku pridružujemo se grupi ljudi koji su izveli svoje kučiće.Ničiji pas se ne odvaja od mene. Posmatra.

"Boravila sam u Parizu dva meseca, tamo retko ko čuva psa, ako sam videla njih deset", kaže vlasnica jednog riđeg mešanca koji je prišao ničijem psu i meni.

"U mnogim evropskim prestonicama bih verovatno bio bez posla,kaže veterinar mog ljubimca inače vlasnik dva mešanca. Tamo ljudi žive sto na sat i misle samo na sebe, niko nema vremena za životinje".

Udomljeni psi u Srbiji žive kao gospoda. Jedu najbolje granulice i dobijaju sve one ponude iz radnji za kućne ljubimce, imaju kabanice i kaputiće, a neki čak i cipelice.

U mojoj ulici u svakoj zgradi je bar nekoliko pasa. U nekim od njih, svaki stan ima bar jednog ljubimca.

"Ko ne voli pse, ne voli ni ljude, moj pas nepogrešivo zna ko je dobar čovek", stalno govori moj komšija.

Posle druženja sa drugarima u parku, moj veliki čupavi ljubimac i naš novi prijatelj ničiji pas, polazimo kući.

Nismo ga usvojili, ali on sve vreme ide sa nama. Srećemo komšinicu koja je pre nekoliko meseci ostala sama, bez svog dugogodišnjeg prijatelja hrta, kaže da više voli i bolje razume pse nego ljude.

Odmah joj je prišao ničiji pas - kao da je na taj susret sve vreme čekao. Od tada su nerazdvojni. Nas, koje je tog dana izabrao za prijatelje nikada nije zaboravio. Svaki put kad prolazi pored naše zgrade, zastane i laje.

Neki ljudi su izabrali da ćute sa svojim ljubimcima. To je tišina sa milion reči podrške i razumevanja.

Ima trenutaka kada ne pomažu ni knjiga, ni film, niti razgovor sa prijateljem.

U takvim danima tišine mnogo može da prija meka šapica. Pas je san o odanosti, posvećenosti, razumevanju, neprekinutoj dobroti...Ali san na javi.