Crnogorski predćednik je ćednicu o izborima zakazao za ćutra

Pravopis crnogorskoga jezika usvojen je službenom odlukom Vlade Crne Gore 10. jula 2009. godine.

PRAVOPIS CRNOGORSKOGA JEZIKA. Standardizacija crnogorskog jezika započela je 2007. godine. A kada se normira jezik, osnovno je izraditi pravopis, gramatiku i rečnik.

Pravopis je objavljen 2009.

Glavna načela Pravopisa crnogorskoga jezika postavljena su u knjizi „Piši kao što zboriš“ Vojislava Nikčevića: „Piši kao što zboriš, a čitaj kako je napisano“, „Drži se upotrebne norme crnogorske 'općene pravilnosti'“... A šta to u praksi znači?

MEKO „Š“ (Ś) I MEKO „Ž“ (Ź). „Nakon referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore, oktobra 2006. godine, Ranko Krivokapić je izabran za predćednika Ustavotvorne skupštine Republike Crne Gore.“

I još: „Iz'utra neko mi je bacio neke magije, uroke, drugo objašnjenje ne postoji.“

Crnogorski jezik (Pravopis, t. 156–160) unosi radikalne promene u svoje pismo, a to su dve nove grafeme po kojima se razlikuje od srpskog – „ć“ i „z'“, koje stoje na mestu „sj“ i „zj“.

Tako je ćever u stvari sjever, predćednik je predsjednik, ćekira sjekira, z'enica je zjenica, a iz'elica je isto što i izjelica.

Baš zato što imaju zamenu (sj i zj), Vuk Karadžić u svojoj reformi jezika i pravopisa nije uzeo glasove „ć“ i „z'“ za književne.

MEKO „Z“ = „ʒ“ (S). Ovaj glas je uzet iz italijanskog, tj. iz mletačkih dijalekata, pa se može čuti na Crnogorskom primorju.

U Pravopisu crnogorskoga jezika, u tački 3a, stoji da je ta grafema dodata crnogorskom pismu od 32 slova.

Taj glas se može čuti u primerima bronsin (bokasti, metalni sud za kuvanje, lonac, bakrač) ili bisin (pas, keruša, obično lovačka; figurativno – ulizica, nečiji verni sluga).

Međutim, glas „ʒ“ se javlja i u nekim govorima istočne i južne Srbije preuzet iz bugarskih i makedonskih dijalekata.

JEKAVSKO JOTOVANjE. Jedna od poslovicâ koje je Vuk Karadžić zabeležio glasi: „Zec đe se okoti, onđe i pogine.“

U pitanju je spajanje glasova, jotovanje, „tj“ i „dj“ gde daju „ć“ i „đ“, kao u primerima ćerati, poćera, đevojka, đed, pa i đe i onđe.

I Vuk je dugo prihvatao ovo jotovanje, sve dok nije uvideo da se ti glasovi na većem delu prostiranja novoštokavskog standarda ne jotuju.

Crnogorski pravopis ne samo da beleži nego i preporučuje jotovanje glasova „tj“ i „dj“, tzv. jekavsko jotovanje. Prvo se u tački 151 kaže da se „sekvenca 'dje' u savremenome crnogorskom jeziku upotrebljava kao 'đe'“, i daje pregršt primera: đe, đed, viđelica, stiđeti se, šteđeti, viđeti, đetić...

Grupa „tje“ se u crnogorskom jeziku upotrebljava kao „će“: ćeme, ćerati, poćera, izlećeti, vrćeti, zavrćeti... A i „cje“ može biti „će“, pa imamo ćepati mesto cjepati.

A može i cjepati, kao što može i tjeme, tjerati, potjera, djed ili vidjeti, dakle, pored jotovanih, prihvataju se i nejotovani oblici.

BAČITI. „Njega nađe policija i ubačiše ga u tu pećinu do kraja života.“ „Oni bačiše loptu u dvorište.“

U govoru Zete i Podgorice u glagolu baciti (bacati) sporadično se javlja zamena glasa „c“ glasom „č“, što spada u dijalekatska odstupanja.

Oblik bačiti danas se, prema crnogorskom pravopisu, ipak smatra korektnim, tako da je našao svoje mesto u rečničkom delu tog pravopisa zajedno sa do sada jedino pravilnim baciti.

PODAL I TOPAL. „Danga je politička satira na jedan politički neobično podal i iskvaren narod.“ (B. Popović)

„Puše vetar i to tih, topal… vetar.“ (L. Lazarević)

Ovo su primeri iz srpske književnosti s kraja 19. i početka 20. veka, s pridevima podal i topal, bez prelaska „l“ u „o“.

Ima ih u starom Rečniku Matice srpske, ali i tu s malo primera, jer ti oblici prideva odavno iščezavaju. Novi Matičin rečnik beleži samo topal.

U Pravopisu crnogorskoga jezika, u tački 195, preporučena su oba oblika, s tim što su dopuštene i varijante sa „o“ umesto „l“ u finalnoj poziciji (podal–podao, topal–topao).

Pitanje je da li su ove jezičke osobine javljaju na celom crnogorskom prostoru.

I Vuk je nešto od toga bio prihvatao, ali kada je video da se ne govori svuda kao u Tršiću, onda bi od toga odustao.

broj komentara 3 pošalji komentar
(sreda, 30. sep 2020, 12:10) - anonymous [neregistrovani]

*****

Članak sa najdužim stažom na vašoj stranici

(subota, 26. sep 2020, 08:12) - ВлаДо [neregistrovani]

Крезуби филолози

Још нико није направио анализу колико су крезубе бабе и деде изговарајући гласове С и З односно меко Ш и Ж, утицали на свог унука да у заносу национализма и шовинизма помисли да је то правилан књижевни изговор и да се ради о посебном језику.У Вирпазар су у прошлом столећу деде доводиле седмогодишњаке из села Врањина за упис у први разред када су деца први пут и регистрована јер није постојала матична књига рођених.На питање како се презива деда није знао да каже Вулићевић него Улићевић.Ето вам новог презимена и новог језика.

(četvrtak, 24. sep 2020, 08:13) - Igor Gavran [neregistrovani]

Standardni jezik

Standarni stokavski je ozbiljna naprava, nas najlepsi dijalekt. On je plod vekovnog razmisljanja, diskusija, i stabilizacije u praksi. Voleo bih da su me roditelji naucili da pricam na njemu. Standardni izgovor otvara sva vrata. Jednostavno pricas pravilno, kao na TV-u. Niko ti se nece smejati zbog toga. Milova namera, da od smesnog dijalekta napravi standardni jezik je van zdravog razuma. Tim pre sto Milo prica na standardnom jeziku, milina ga je slusati ako zanemarimo semantiku i kontekst, odnosno gluposti koje izgovara.