Budimo li proleće ili cveće zla

Mladim ljudima je rečeno da žive u demokratiji, da njihov život ima značenje i cilj, da se njihova dela računaju i da zbog toga treba da paze šta rade.

Cilj obrazovanja postavljen je da ih obeshrabri i ne dozvoli im da postavljaju pitanja.

To je, takođe, osnova potrošačkog društva. Trošite i ne pitajte „šta", ili „gde", ili „zašto", ili bilo šta, uvek zahtevajući još više.

Tehnika je uticala na lakoću kojom je moguće zameniti ogoljenu silu stalno rastućim konzumerskim zahtevima.

I, dok je spoljašnjost sve glamuroznija, unutrašnjost je sve praznija i bezličnija.

A u njoj: rastuća patnja, usamljenost i bol. I univerzalnost procesa odrastanja i umiranja. Neumoljivo ista i neodložna, u svakom vremenu i društvu. Samo malo brža.

Među mladim ljudima ima i onih koji su opijeni istim egoizmom, naoružani gotovo istom brutalnošću i bezobzirnošću kao i njihovi roditelji. Možda ne baš sasvim istom, jer njihovi burni, Erosom snažno prožeti, nagoni još uvek nisu prekriveni lažnom moralnošću.

Ali, oni koji idu u neugledne škole i provode živote po sivim, ružnim predgrađima u mračnoj senci velikih i blistavih gradova, ne žele takvo društvo, niti obrazovanje koje im se nudi.

Oni mogu odrastati, živeti i trajati samo ako su im obrazovanje i kultura, zajedno sa roditeljstvom, čvrsta potpora.

Ovde i sada, roditeljstvo je izgubljeno. 

Roditelji su najčešće autoritarni ljudi koji usmeravaju svoja razmišljanja ka onima iznad sebe, bitišući u duhovnom svetu u kojem uzdižu svoje gospodare ili ih potajno optužuju zbog devijantnosti. Oni su tu da izvršavaju naređenja i da ignorišu postojeću eksploataciju ili korupciju.

Umesto vrhunskih dela umetnosti i kulture, mladima je dostupna kultura izvan zakona, jer za tili čas oslobađa nepodnošljive bespomoćnosti.

To je kultura nasilja, jedina širom otvorena, moćna i besplatna, koja vodi još većem nasilju, kojim smo preplavljeni. Kultura izvan zakona, otporna i brza, buja kao cveće zla i upozorava da živimo u društvu u kojem mladi bolje procenjuju realnost od odraslih.

Naš svet je na pragu rastuće krize i mnogo veće političke nesigurnosti.

Posledice Kovida19 su vrišteće: smrt, izostanak socijalnih veza, nestajanje kvaliteta života, nemerljiva višegodišnja kriza i ponor koji se sve više otvara.

Napredak korodira u takvoj krizi, uspeh postaje destruktivan koliko i neuspeh. To pokreće sve veću agresiju i strah.

Na delu je crni rat. On lagano izbija iz zemlje, stvarajući oblak u kojem vrebaju ekonomska propast, ekološka katastrofa, fanatizam i teror, kao i mržnja prema demokratiji i različitosti.

Crni rat se vodi oko prošlosti i sam po sebi živi prošlost - govori njenim jezikom i želi da ustanovi njene institucije. 

Može li se u takvom vremenu uopšte probuditi proleće ili je sve samo vrelo leto koje izliva agresiju i najavljuje pustoš oštre zime?