Trpela sam izlive besa taksiste, a onda mi je prekipelo

Operater mi je rekao da će taksi doći za sedam minuta. Pošto sam žurila da stignem na posao, to mi je delovalo kao večnost. Zato sam se i obradovala kada je stigao za pet. A onda je počeo psihički da me maltretira.

Kada se vozim taksijem, držim se opšteprihvaćenih tema: vremenske prilike, gužve u gradu, nepažljivi pešaci. Dalje od toga ne idem. Ne znam ko zapravo sedi za volanom, isto kao što ni on ne zna ko mu je putnik.

Kada su prošle godine taksisti štrajkovali zbog Car:go-a, naslušala sam se svega i svačega. Sav bes koji se sakupio u vozačima, morali su da podele sa mnom, iako smo mi, najobičniji građani, najviše trpeli zbog njihovih blokada ulica.

A ja sam samo htela da me prevezu od tačke A do tačke B i razmišljala o tome kako ću sledeći put da uzmem baš taj Car:go, njima u inat. Oni bar ne opterećuju mušterije, pa makar to bilo i samo zbog mogućnosti negativne recenzije od strane putnika.

Uvek sam ćutala.

Kada je, nakon svega pet minuta taksista ovaj put stigao, rekla sam da je baš super što je poranio i sugerisala kuda da idemo zbog radova na putevima. Ništa više od toga. Započela je najduža vožnja u mom životu.

Sav gnev koji se u njemu gomilao duže vreme, odjednom je eksplodirao. Uz žustre gestikulacije, klaćenje u sedištu, neprestano okretanje ka meni, povišen ton i po neku psovku, kritikovao je radove u Beogradu, uređenje Trga republike, vlast, smatrao je da baš ja treba da čujem njegovo mišljenje o RTS-u, a kao i svi domaći stručnjaci, nije zaobišao ni pitanje korone i cene maski. Stigao je i do navijača Zvezde i Partizana i njihove "podele sektora", a svoje mesto su našli i homoseksualci i ustaše.

Pritom, on ne može da zna da li sam ja gej, da li sam hrvatskog porekla, da li mi je majka ili otac član Kriznog štaba, ili mi je brat u Alkatrazu.

Osećala sam se napadnutom. Sedim u automobilu, sa čovekom kojeg ne poznajem, koji 10 minuta viče. Plašim se bilo šta da kažem, da ga dodatno ne naljutim. Sa toliko gneva u sebi, plašim se i da bi mogao da bude nasilan, iako sam istovremeno svesna da ništa od toga na šta on kuka nije upućeno meni. Ja sam u tom trenutku njegov psihoterapeut, koji sedi i ćuti i zahvalan je na pregradi koja nas deli (hvala korono).

Da li treba nešto da kažem, ili je bolje da samo ćutim i nadam se da će on prestati da govori? Ali vika ne prestaje, a ja ne treba da budem žrtva psihičkog maltretiranja, ja sam samo mušterija koja taj prevoz plaća. Smišljala sam šta bih mogla da odgovorim, ali mi je bilo jasno da ću samo ući u raspravu u kojoj ne pobeđuju argumenti. Šta mi je preostalo? Da zapamtim broj taksiste i zovem centralu da se žalim na njegovo ponašanje?

Setila sam se kako je jedna moja drugarica rešila sličnu situaciju: Samo je rekla - platila sam vam da vozite.

Kada smo bili dovoljno blizu odredišta, da u slučaju da me izbaci iz vozila mogu peške da stignem, rekla sam mu: "Vi ste mene toliko napunili negativnom energijom, a ja sam samo htela da me prevezete i za to vas plaćam".

Onda se sve promenilo, počeo je da se izvinjava, da objašnjava kako je nesrećan jer mu dete po završetku fakulteta osam godina nije moglo da nađe posao, pa se odselilo iz Srbije.

"Imaš li posao", pitao me. Imam. "Jesi li zadovoljna?" Jesam. Doviđenja.

Da je bar bio Car:go, mogla bih da mu dam visoku dvojku - ipak se izvinio, a čitava sam stigla na odredište.

Kada već plaćam uslugu taksi prevoza, i to ne malo, nisam dužna da slušam tuđe probleme, dovoljni su mi moji. Isto tako ni frizeri u salonu ne moraju da slušaju moje ispovesti. Za to ću se, ako mislim da je potrebno, obratiti psihologu, koji za to jeste plaćen, ili svešteniku koji nema izbor. Nekim mojim onlajn prijateljima za to služe društvene mreže, i to je u redu, jer tamo bar mogu da ih "otpratim" ili "sakrijem" ako ne želim da čitam.

Znam za jedan kozmetički salon u kojem se vlasnica "zaštitila" od svojih mušterija tako što je stavila napomenu na ulazu da je zabranjen razgovor o privatnim stvarima sa radnicima. Ako može da se stavi znak da je zabranjeno pušenje i ulazak kućnih ljubimaca, taksi udruženja bi mogla da stave nalepnicu kojom će zaštititi i putnike i vozače nepotrebne priče, ili da ih prilikom naručivanja vozila pitaju da li to žele. Pa ko voli, nek izvoli.

Ja neću više da ćutim, jer onda će i osoba koja posle mene bude sela u taj taksi takođe trpeti istu vrstu (nenamernog) nasilja.

broj komentara 19 pošalji komentar
(utorak, 02. jun 2020, 13:42) - anonymous [neregistrovani]

Žena sama u taksiju

Meni se u Novom Pazaru dva puta desilo da sam fizički napadnuta jer su čuli Vojvođanski naglasak, pa je krenuo prvo govor kako mi u Vojvodini imamo demokratiju pa i žena sme što i muškarac i tada dolazi do napada, oba puta isto.
Tamošnji prijatelji su mi pomogli i sugerisali da prijavim policiji, što sam odbila da ne bi ispalo da ih neko "ugnjetava".
Sigurna sam da se razne neprijatnisti događaju i u Beogradu.
Medjutim, čovek iz ovog članka je čovek, ne mašina.
Iz malog sam grada i znam sve o problemima jednog od taksista i nikada ne bih rekla da me on zrači negativnom energijom, naprotiv, to nam je prilika da saslušamo nekoga u nevolji što je dobro delo i hrani dušu.

(utorak, 02. jun 2020, 10:32) - anonymous [neregistrovani]

Превоз

Феноменалан текст! Све је сажето у овоме, јер таксисти често путнике доживљавају као психотерапеута којем треба да се испразне. Због тога се возим само са Кар-го-ом!

(utorak, 02. jun 2020, 10:30) - anonymous [neregistrovani]

@obmana

Kakav botovski komentar. Iz principa se vise ne vozim taksijem zato sto Car:Go em ne naplacuje start, em ne moram da slusam gluposti ljudi koji cesto nemaju predstavu o cemu pricaju, dok pogotovo mrzim kada pokrenu pricu o politici.

(utorak, 02. jun 2020, 09:23) - глас разума [neregistrovani]

Где се деде људскост?

Ово је класична прича... Таксиста, незадовољан собом и својим животом је очекивао подршку свог путника... да чује од још неког да то разуме и подржава, мислим да је том човеку то тад било потребно, те је зато и улетео у причу... мислио је само на себе и своје емоције тог часа, и није га ни било брига како се путник, то јест путница осећа, што је крајње себично и сведочи о мањку људскости и бриге за друге. Са друге стране имамо нервозну путницу која жури негде да стигне и није расположена да слуша кукњаву таксисте, јер и она има своје животне проблеме, те жели само мирну, тиху и брзу вожњу до циља. Она свакако није дужна да слуша било чије жалопојке, али је по мени пропустила прилику да децентно стави до знања да није расположена за такву причу, а то се ради тако што потврди све што јој саговорник каже и на то дода, да живот није једноставан и да сви имамо неке своје борбе. Пристојни људи се у таквим ситуацијама зауставе са својом кукњавом и ситуација деескалира. Можда ви госпођо немате довољно животног искуства, да у таквим ситуацијама нађете прави начин да смирите саговорника, коме је само потребно да га неко разуме и потврди што прича, наравно као путница немате ту обавезу, али је људски показати макар минимум неког разумевања, за неког за кога можда тог дана нико други није имао разумевања... Не одричимо се тако олако људскости, која је свима нама прекопотребна!

(ponedeljak, 01. jun 2020, 10:25) - anonymous [neregistrovani]

Роботизација

Сви да ставе налепнице на својим радним местима: "Радимо само шта смо у обавези". У преводу, ми смо роботи, а не људи.
Баш пропадамо у неком људском смислу.

(nedelja, 31. maj 2020, 15:18) - Pera [neregistrovani]

Obmana

Postovana tekst je klasican spin podrska nelegalnom prevozu putem aplikacija.sa njima uvek problem kasne neznaju adresu neprofesionalni vozaci.. Inace 16 godina koristim taxi bez ikakvih problema uvek tacni. Podrska za taxiste i uvek samo taxi. Hvala

(nedelja, 31. maj 2020, 11:05) - anonymous [neregistrovani]

taksi mušerija

Poštovana gospođo, mogli ste da stavite do znanja da ne želite da slušate, mogli ste da izađete iz vozila, nego da se žalite što je vozač razgovarao sa mušterijom.
Koristim taksi godinama i uvek su ljubazni i kukturni...


(subota, 30. maj 2020, 23:42) - Boško [neregistrovani]

Sramota, ali čija...?

Poštovana gospođo,
Iako je ovo očigledno naručen i plaćen tekst,odgovoriću vam zbog ostalih čitalaca, ovog, najblaže rečeno, sumnjivog članka...
Da li ste ikada doživeli neku neprijatnost kod lekara, u policiji, u opštini,u prodavnici, na ulici...?
Pretpostavljam da jeste...
A da li ste o svim tim neprijatnostima, ili barem nekima od njih, pisali sredstvima javnog informisanja i žalili se, kao što se u ovom članku žalite na taksiste...?
Pretpostavljam da niste....
Zašto onda ovo radite...?
U stvari, znam odgovor...

(subota, 30. maj 2020, 23:23) - Taxista [neregistrovani]

Greška

Koju je ova gospođa napravila je ta što nije prijavila dotičnog taxistu. Ovako je ocrnila celu taxi službu, što nije u redu. Ja sam taxista 22 godine i NIKADA prvi ne počinjem priču. Kada stranka započne razgovor ja se samo nadovežem. Mislim da nije u redu zbog izdvojeno slučaja ocrniti celu službu i ljude koji časno i odgovorno obavljaju svoj posao.

(subota, 30. maj 2020, 01:16) - Milan [neregistrovani]

E bas svasta!

Bio sam taksista 15 gpdina. Sta sam ja za to vreme doziveo od musterija, ovaj tekst ne moze ni vodu da donese...