Da li je sramota ove godine ići na more

U martu mesecu smo uplatili letovanje. Ta ushićenost kada smo našli povoljan aranžman, i to 15 dana, bila je ravna dobitku na džek potu. Ok, preterujem, ali samo malo.

Odlazak jednom godišnje iz Beograda, bukvalno nas preporodi. I nije fraza ona priča o punjenju baterija, stvarno nije. Unapred smo se radovali. A onda se desilo, to što se desilo.

Verovatno i vrapci sada znaju, da svi koji su uplatili novac agencijama imaju dve mogućnosti: ili da putuju, ili da dobiju svoj novac nazad 2022. godine.

Hajde da ovako postavimo stvari. Zamislite da ja odem u turističku agenciju i kažem: "Dobar dan, znate meni se jako ide na more, ali sada nemam novca, pa ću vam platiti za dve godine. Je'l to ok?" Pa taj novac meni nije pao s neba.A i da jeste, ko ima pravo da se sa njim "igra", osim mene?

I sve dok je bila aktuelna priča o samoizolaciji pri povratku u Srbiju, o testovima, cenama testa, nisam ni pomišljala na odlazak. Niko nema toliko godišnjeg odmora, da može još 14 dana da sedi kod kuće. A možda i ima, ne znam.

I sada kada se zna da Grci neće insistirati na testovima, i da se u Srbiju vraćamo bez ikakvih peripetija, sad mi se ide, jako. Ne kažem da nisam na "klackalici" za i protiv odlaska.

Treba mi relaks, nešto divno, da bar na kratko zaboravim sve brige i probleme, a to je more. Treba mi dobar imunitet, a gde ću ga ojačati? Pa na moru. Treba mi tih 15 dana plivanja, sunca, uživanja, hodanja po vrelom pesku... Za ovo poslednje se šalim.

Ali putno osiguranje verovatno ne obuhvata kovid 19. Šta ako se neko razboli? Šta ako bude drugog talasa? Kako su se Grci organizovali? Bilion pitanja, a odgovore nemam. Ipak je mnogo teže kada nisi u svojoj zemlji. Sa druge strane, niko ne može da tvrdi, da nećete dobiti koronu, ovde. Na primer u prevozu...

Onda pomislim, pa tako je to kada strah upravlja našim životima. Onda ste definitivno zarobljeni, lišeni svakog zadovoljstva...

A da li smo spremni da rizikujemo? Ja još uvek ne znam, ali imam vremena, do 1 jula. 

Ali vratimo se na početak priče. Mnogi će reći: U trenutku kada su mnogi ostali bez posla, kada ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, ona razmišlja o moru!? E pa to i hoću da vam kažem.

Razmišljam, to je moje pravo. Moj odmor je samo moj. Moj novac je pošteno zarađen i ušteđen. Moje je pravo da provedem odmor kako želim. I ne samo odmor, već i život.

I zašto volimo da glumimo sudije, kada to nismo, pitam ja vas? Samo opušteno, i uživajte gde god da ste.