U Grčkoj niko neće umreti od gladi dok je grčkog mora

Kao prevodilac sa starogrčkog i čovek koji je s Grcima pričao i na njihovom maternjem jeziku, smem kazati da dobro poznajem Grke. Ponovo su se našli u ekonomskom škripcu, a njihove karakterne osobine nisu im saveznici.

Ekonomija je grčka reč. Hoće li im to pomoći da je bolje razumeju? Nema se tu šta razumeti, reći će neko, treba samo raditi. Istina je da Grci nisu šampioni u radu, ali treba odmah dodati i to da to nije nijedan južnjački narod, jer ih je jako sunce naučilo da se od njega sklanjaju, sve uglavnom proizvode za sebe same, malo trguju i još manje se pokazuju.

Južnjački narodi, kakvi su Grci, naviknuti su i na to da ih štedra priroda obasipa plodovima koje ne moraju da plaćaju. Sasvim je drukčije na severu: tamo se mora raditi, opstajati, trgovati, putovati – ili umreti. U Grčkoj niko neće umreti od gladi dok je grčkog mora i grčkog kopna i na tome Grčkoj zavidi nemali broj severnjaka.

Grci su zato otvoren, razgovorljiv i unekoliko lakomislen svet. Rastu u velikim porodicama, između jake majke i još jače pravoslavne grčke crkve i čitav život sanjaju da se otrgnu, oslobode, pa u tome učine i mnogo grešaka.

Uprkos takvoj karakterološkoj slici, nisu kukavice. Grci su, koliko mi je poznato, uz Portugalce i Izraelce jedini ljudi u Evropi koji su spremni da u petnaest minuta do pet, na kraju radnog vremena, skinu belu košulju i razvežu kravatu, i pođu u neki lakomisleni boj za Grčku.

Toliko puta sam se u grčkom društvu naslušao priča o tome da bi, samo kad se niko ne bi mešao, u "poštenom ratu Grka protiv Turaka", oni, Grci, umarširali u Istanbul za nedelju dana! Da se nešto takvo i desilo, mislim da bi sto hiljada brkatih, grlatih i hrabrih Grka za jedno popodne pogubilo glave, ali srećom nije...

Istina je da Grci nikad nisu bili uredni u plaćanju poreza, da baš ne razumeju najbolje smisao postojanja javnih finansija i nisu prvaci u solidarnosti, ali to ne ishodi iz njihove neozbiljnosti, već pre iz činjenice da nisu savim u stanju da sagledaju čitavu sliku sveta.

Ovome ih dobrim delom uči njihova rascepkana istorija. Slavni antički period, pa dugotrajna era porobljenosti pod Turcima, čak dugotrajnija od srpske, potom zbunjujuća novija istorija, sa turbulentnim germanofilnim pa frankofilnim držanjem u Prvom svetskom ratu, pocepanom zemljom u Drugom svetskom ratu, sve do istorije levičarstva i vojnih hunti – sve to zbunjuje Grke i tera ih na nepoverenje prema svemu, pa i svojoj državnoj upravi.

Ali zašto bi onda tek tako gubili glavu za Grčku? E, to je već druga priča: tada bi ginuli za ideal Helade na čiji oltar se prinosi sve, pa i mladi život, a svakodnevno bi sakrili i poslednju paricu da ih poreznici ne uhvate. U takvoj okolnosti, Grčka je idealno tle za stasanje beskrupuloznih političara.

Grčki političar misli da ima hidru a ne čoveka za glasača. Mora da udovolji njegovim atavističkim porivima, a ne sme od njega da zatraži ni drahme, ni evra! U takvoj klimi stasavaju pragmatični i lakim rešenjima skloni političari, koji su upravo iz tih duboko grčkih razloga, svoju zemlju zadužili i moguće je uterali u dužničko ropstvo.

Hoće li se Grčka ekonomski oporaviti? Uvek polemični Grci (da, i polemos, i polemikos su grčke reči) veruju da hoće. Nemojmo ih zato trzati iz sna da da turistička sezona može nesmetano početi 1. jula, jer budeći ih iz njihovog, budimo se i iz svojih snova. Svako ko u gornjim redovima, do ove poslednje rečenice, nije uočio sličnost Srba i Grka, ili se ovde nije rodio, ili ne zna dobro ćirilicu.

A pisac ovih redova ni sam ne zna da li sve što je napisao o Grcima odobrava, ali zna jedno: da Grke voli i zbog njihovih dobrih, ali i loših osobina.