Geopolitički Vimbldon: Meč lopta za Kinu

Meč Đokovića i Federera za najboljeg u istoriji morao je da se zaustavi da bi se završio jedan mnogo važniji meč.

Onaj čiji je peti set počeo u Vuhanu. Na pijaci zbog pojedenog slepog miša ili pangolina, na Svetskim vojnim igrama, gde su ga, neki veruju i u to, doneli Amerikanci kako bi dobili taj set ili u nacionalnoj vuhanskoj laboratoriji gde je stvoren „kineski virus", kako ga ne zovu samo teoretičari zavere već i Donald Tramp lično. 

Baš borba protiv ovog virusa odlučiće najbitniji meč u ovom veku. 

Na kineskom se Amerika kaže mei guo, tj. lepa, divna zemlja. Da će uopšte doći do meča SAD - Kina i jeste bio samo divan san. 

Kao da je 2003. kad je Federer osvojio Vimbldon, uz samo jedan izgubljen set za dve nedelje na travi, neko rekao da će se pojaviti neki Srbin koji će se sa tim Švajcarcem takmičiti za najboljeg u istoriji. 

Tog proleća 1999. Amerika je bila ono što je Federer bio od tog Vimbldona 2003. pa sve do Novakove 2011. godine. Broj jedan - na ATP listi, na sponzorskim ugovorima, po umetničkom dojmu, po svim kriterijumima i parametrima. Jedina velika sila. Hipersila. 

I tog maja 1999, u svoj toj moći dok je bombardovala Jugoslaviju ta hipersila sravnila je sa zemljom i kinesku ambasadu. To jeste bila greška. Kobna greška. To je onaj trenutak kada vodiš 2:0 i imaš brejk u trećem setu i krećeš da poniziš protivnika. Tako da ga vratiš u igru. 

Dečko koji je rođen u gradu u kojem se to desilo i koji je tad imao 12 godina mogao bi biti metafora ove velike zemlje koja se ni iz čega, i za nikad kraće vreme, uzdigla od dna do vrha sveta.

I sve to zahvaljujući neverovatnom radu i još neverovatnijoj volji. Sve zahvaljujući veri u sebe i svoj model. U svoj autentičan pristup. Dobro i zahvaljujući najboljem riternu na svetu. Perfektnom vraćanju svakog udarca protivnika. Đoković je Kina. 

I dalje je na prvi pogled Federer broj jedan svih vremena, ima najviše grend slemova, ima najviše nedelja na vrhu ATP liste. I dalje je njegova meka moć najveća: za njega se navija svuda u zapadnom svetu. Svuda u toj „zlatnoj milijardi", u toj grupi najsrećnijih ljudi na svetu. 

Federer je Amerika. Moć, poredak, mit o vlastitoj izuzetnosti. 

Ali, pandemija virusa Korona potpuno menja globalnu sliku o izuzetnosti; Kina se pokazuje kao sila koja ima iskustvo u rešavanju problema, odgovornost, disciplinu, empatiju , solidarnost. Čak i marketing.

Mislite da je samo kod nas slučaj da je sve što uradi Kina vidljivije od svega što rade druge velike sile? Naravno da nije. 

Sada u eri korone i u eri Trampa koji neće da stavi masku ostaje nam samo da se setimo vremena američke kompetentnosti u svim globalno bitnim pitanjima. Pa čak i reagovanja u ovakvim ili sličnim situacijama: pre samo pet godina Amerika je stvorila i vodila koaliciju zemalja u borbi protiv Ebole. 

Amerika se posle početnog oklevanja neki bi rekli i ravnodušja sada okrenula tome kako da zaštiti vlastiti narod; globalni pristup kao ih da ne zanima. Za razliku od Kine. 

Korona virus tako je praktično pokazao ono što se moglo videti već 2016. godine. Ima ona sjajna naslovna strana „Špigla" i tekst pod naslovom: Amerika više nije predvodnik slobodoumnog sveta. Vodila je Amerika zapadni svet, slobodnoumni svet kako ga naziva nedeljnik iz Hamburga, tačno sto godina, od 1917 do 2017.

Vreme je izgleda za promenu, vreme je za novog globalnog vladara, vreme je da počnemo da se navikavamo na vreme kada najjači glas neće dolaziti iz Vašingtona. 

Ovo je preokret ravan onom u prošlosezonskom finalu Vimbldona kada je Đoković pred očima celog sveta spasavao meč lopte i naposletku pobedio u meču za titulu najboljeg u istoriji. 

Sad mu je preostalo samo da to verifikuje sa još četiri osvojena grend slema i još 20 nedelja na prvom mestu na ATP listi. 

Samo da se završi ovaj peti set u najbitnijem meču stoleća: kinesko - američkom duelu. I dalje ne možemo sa sigurnošću reći kako je počeo ali je već sada skoro je izvesno kako će se završiti.

Kina ima meč loptu.