Šta još treba da vam kažemo, pa da ostanete kod kuće

Većina je shvatila da su odluke donete za njihovo dobro, a oni drugi, ta manjina misli da su se svi urotili protiv njih.

Ali manjina je dovoljna da napravi problem većini. Shvatite da je to "samo nakratko do pošte ili prodavnice" dovoljno je da se zarazite.

Račune ćete plaćati kad se sve završi. Ne brinite, nećete im ostati dužni. A ako ne poštujete mere zabrane, možete ostati i bez nekoliko penzija. Zaprećena kazna je 150.000 dinara.

Recepti vam važe devet meseci. Ne treba da idete lekaru, pozovite ako vam treba savet.

Već na vašim ulaznim vratima, na tastaturi lifta, na drškama, na korpi u marketima, na novcu... čekaju vas virusi.

Vaš imuni sistem je slabiji od mladog organizma, a udružen sa hroničnim bolestima, virus napravi komplikacije koje mogu imati fatalni ishod.

Uz to, prenećete možda zarazu nekoj medicinskoj sestri, lekaru. Ko će onda da vas leči? To niko ne želi.

Potrebni ste nam, da vas unuci zapamte, da se igrate sa njima, da ih čuvate.

Potrebni ste nam jer nam niste preneli sve svoje znanje, iskustvo i ljubav koju imate za nas koje ste rodili.

Nemojte uraditi ništa što će vas izložiti opasnosti, a nama doneti nemir i strah da vas možemo izgubiti u ovoj borbi, koja se može dobiti.

Dobijali ste mnoge i teže bitke u svojih sedam, osam, devet decenija. Nemojte da ovu, laku, izgubite. 

Pomozite nama da vam pomognemo. Pokažite nam da nas volite tako što ćete nas pozvati telefonom i naručiti šta da vam donesemo i ostavimo ispred vrata.

A mi ćemo tako što vas ne posećujemo ali zovemo češće nego ikada pre pokazati koliko nam značite.

Ostavićemo vam uz namirnice ispred vrata i neku knjigu, uramljenu zajedničku fotografiju, omiljeni slatkiš... ili dezinfikovan crtež koji su za vas nacrtali unuci. A na njemu – vi sa njima.

Zato, volimo vas i molimo, ostanite kod kuće.