Reporter RTS-a se testirao na koronavirus, upravo mu stigli rezultati

Elem, zbog nje PONEKAD, kao nekoliko prethodnih dana, imam suv kašalj. Pre pola godine sam i konačno prestao da pušim pa se ponekad tako zakašljem bez razloga. Ipak, sa kombinacijom svega, javio sam se zdravstvenom centru u Ljubljani.

Testiranje izgleda tako što morate da se pojavite sa maskom na licu i zdravstvenom karticom u večernjim satima (moj termin je bio u 21.30) ispred improvizovane ambulante.

Tamo su već čekali ljudi, nekih pet-šest, tako da sam shvatio da zakazuju grupe na ceo sat. Između ljudi je po dva metra razmaka dok stoje u redu. Tu okolo je bilo nekoliko sestara i lekara sa potpunom zaštitom – od zaštite na nogama, preko kompletnog odela, kape i maske slične onoj za skijanje.

Kada je došao red na mene, ušao sam u jednu praznu prostoriju koja je u stvari kontejner kao oni na gradilištima. Sestra mi je prethodno objasnila da kada uđem smaknem masku sa nosa, a ostavim na ustima. Tako je i bilo. Zatim je ubacila onaj štapić za uzimanje brisa iz nosa duboko, čini mi se iznad obrva i to je bilo to.

"Hvala lepo, dobićete rezultate u naredna 24 časa".

Sad, ja sam bio 100 odsto siguran da će rezultat biti negativan. Svuda sam se čuvao. Isto, samoizolovao sam se i bez izuzetka kretao sa maskom dve sedmice posle povratka iz Japana, gde sam izveštavao o srpskim državljanima u karantinu na kruzeru.

Dok sam bio u Lombardiji nisam dotakao ništa osim volana i kamere. Gorivo sam sipao na pumpi koja je bez osoblja i gde se plaća na automatu, karticom. U Veneciji se deo puta – od parkinga do starog grada vozio praznim tramvajem sa maskom na licu i bez dodirivanja bilo čega. Imam malo dete i starije ljude u svojoj i ženinoj porodici.

Ipak, đavo mi nije dao mira i želeo sam da budem siguran sa papirom. I zbog sebe i zbog drugih. Malopre me je zvala medicinska sestra sa infektivne i saopštila da mi je nalaz na Kovid-19 NEGATIVAN. Jupi!

"Nezaštićeni smo od predrasuda"

Sad ide zaključak. Dakle, nema gde nisam bio, a gde su koronavirusom ugroženi naši pretplatnici.

Volim to da postavim tako. Ti ljudi ili njihove porodice nas plaćaju da znaju šta je sa njihovim najbližima. Ono što dobiju u saopštenju od ambasade ili države u kojoj su se zadesili je obično malo i šturo.

I, pravo da vam kažem, dobar je osećaj izvestiti na kraju da su svi dobro. E, sad, svuda je zaista bilo rizika, ali sam svuda strogo vodio računa i nisam se opuštao.

Na mom primeru vidite – ako se pazite, sigurno ćete ostati bezbedni!

Ipak, nezaštićeni smo od predrasuda. A, bilo je svega, i diskriminacije, i sklanjanja u stranu drugih zbog straha da sam zarazan. I ja sve to razumem.

To nije loš znak – oprez nije kukavički čin.

Mada, malo je gorak osećaj, ali ga brzo pokrije razum. Kažem sebi – sve je okej.

Najnovije, ovde u Ljubljani je da Slovenci polako obustavljaju testiranje. Nisu uhvatili nultog pacijenta i sad nema smisla gomilati ljude u redu, a ni šanse da se lokalizuje epidemija. Savet je da svi sa simptomima ostanu kod kuće.

Do tada, svi čine isto po preporuci Vlade. Smanjuje se kretanje. Turista već neko vreme nema i sad je Ljubljana vidno drugačija.

Mislim da za preko dve godine koliko živim ovde nikada nisam video ovako prazne ulice. Ali, o tome u nekom novom tekstu. Do tada, smanjite rizike sami i ostaćemo nadam se na ovim malim brojevima u Srbiji. Uzdravlje!