Prvi sneg krajem februara – priroda uzvraća udarac

Noćas se desilo! Iako je juče bilo skoro 20 stepeni, tokom noći, ničim izazvana, počela je prava mećava. Malo je reći da sam bila iznenađena kad sam oko ponoći videla ono što uzalud čekam čitave zime.

Otišla sam na spavanje nasmejana mada je bilo jasno da je to samo epizoda i da će se sneg do jutra otopiti!

Naravno, to se i desilo. Jutro je donelo bljuzgavicu i blato, tj. ono zbog čega većina ljudi i ne voli sneg i zimu. Normalno, ne uživam ni ja u tome, ali srećna sam što ipak nismo oborili onaj rekord.

Zašto?! S jedne strane zato što jednostavno volim da vidim pahulje, ali mnogo više zbog toga što je priroda još jednom pokazala da je jača od nas i da ima način i sredstva da postigne neku svoju ravnotežu.

Naša civilizacija je već učinila mnogo kako bi je poremetila, uništila, pokorila, ali priroda se ne da!

Kad tad, naplatiće nam dug koji svakodnevno pravimo.

Zato sneg ne pada onda kad mi želimo već nas iznenađuje krajem februara ( a verovatno će ovakvih epizoda biti još).

Zbog toga kiše ne padaju kao nekad, normalno i periodično, već u naletima praćenim nevremenom i poplavama.

Dug nam priroda naplaćuje i onda kad u decembru šetamo u kratkim rukavima na 20 stepeni, ali i u julu dok se smrzavamo pitajući se šta se desilo s letom!

I onaj smog u kojem smo se gušili u januaru, moćni je odgovor prirode na našu bahatost i sebičluk!

Ubeđeni u svoju nadmoć, zaslepljeni tehnološkim napretkom i snagom ljudskog uma, zaboravljamo ko je pravi gazda!

Tek onda kad osetimo njen gnev, kad ginemo i stradamo u požarima, poplavama, zemljotresima shvatamo koliko smo mali i nemoćni i koliko je naša civilizacija ranjiva! Tad je, međutim, uglavnom već kasno!

Onaj noćašnji sneg zato slavim i šaljem, u ime svih nas, jedan ponizni osmeh gazdi!!!