Bankari, tretirajte me kao pismenog građanina iako sam slep

Slep sam od rođenja. Samostalno se krećem, živim i radim. Završio sam programiranje i master studije. Smatram da sam pismen čovek, ali ipak ne mogu da potpišem ugovor za otvaranje tekućeg računa.

Većina banaka je do pre 2016. godine dozvoljavala da se potpisujemo upotrebom faksimila. Kao slep čovek, svestan sam da je ovo nesiguran način, jer svaki pečatorezac može izraditi faksimil sa vašim imenom i zloupotrebiti ga.

Toga je bila svesna i država, pa je donela dopunu Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Zbog nedovoljnog konsultovanja sa slepima, svaki pravnik je ovaj zakon tumačio na svoj način, pa smo u svakoj ustanovi dobili različitu komplikaciju pri potpisivanju.

Ona se ogledala u potpisivanju uz dva svedoka, pa do overe ovlašćenja određenoj osobi da potpiše dokumentaciju umesto nas.

To je udarac na samostalnost za koju smo se mukotrpno borili, pre svega sa samima sobom. Takođe, uskraćuje nam privatnost koju drugi imaju. Uvek još neko mora da bude upućen u naše privatne poslove.

Ova procedura se nekako i reši, a onda poželimo da uzmemo kredit. Tada je potrebno potpisati menicu, a zakon o menicama propisuje isključivo svojeručno potpisivanje.

Ovde se takođe mora posetiti notar kako bismo nekog ovlastili za potpisivanje menice. Sve ovo bi nekako i funkcionisalo kada bi službenici imali jasne procedure.

Svima je proces nekako komplikovan i zamršen.

Kada se račun otvori, isti problemi nastaju i pri svakodnevnoj upotrebi, recimo pri podizanju novca na šalteru banke.

Država u strategiji razvoja poseban značaj daje razvoju elektronskog poslovanja. Njegov značajan deo je elektronski potpis koji ima ulogu ručnog potpisa.

Svaki građanin Republike Srbije može imati elektronski potpis na svojoj ličnoj karti.

Banke bi morale da predvide upotrebu elektronskih dokumenata, jer bi tada slepa osoba mogla da potpiše potrebnu dokumentaciju na svom računaru, a moglo bi da se omogući i potpisivanje u prostorijama banke uz manja prilagođavanja internih aplikacija same banke.

Primeri dobre prakse su elektronska bankarstva mnogih banaka. Na njihovim sajtovima uz upotrebu elektronskog potpisa možemo podneti zahtev za dozvoljeni minus, kredit, štednju i mnoge druge usluge.

Izmenimo Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i to tako da se uvede pravilo da svaki dokument koji treba potpisati postoji i u elektronskom obliku, da se može potpisati elektronskim potpisom.

Banke bi, pre donošenja ovakvih izmena, ovo pitanje mogle da reše internim aktima.

Time bi pokazale brigu o klijentima i želju da celokupno stanovništvo ima jednake mogućnosti.

Autor je predsednik Gradske organizacije slepih Beograda