Raspustite žiri, sledeće godine dve Ninove nagrade

Mislim da je preovladalo mišljenje sa raznih strana da je sastav ovakvog žirija kulminirao nekompetentnošću. Progovorili su i mladi pisci i penzionisani profesori književnosti, i oni koji su uslovno sa desnice i oni koji su još uslovnije sa levice. Peticiju za bojkot Ninove nagrade potpisalo je osamnaest pisaca, a čujem da je u opticaju još peticija.

Podsetiću: kolegijum Nina koji zvanično bira žiri očigledno je pogrešno shvatio da svaka osoba iz kulture jeste dovoljno dobra da odredi roman godine. Ove godine tako u žiriju imamo jednog pesnika, jednog filozofa, jednog urednika časopisa, jednu TV novinarku, a žiriju predsedava jedan kolumnista.

Ako je ovo u redu, onda na mesta ovih članova Ninovog žirija mogu u narednim godinama da dođu i prvaci Beogradske opere, konceptualni umetnici, pozorišni reditelji, direktori kulturnih centara iz provincije...

Ali, to nije u redu. Spisak dobitnika, od Dobrice Ćosića i Oskara Daviča, preko Živojina Pavlovića, Slobodana Selenića, Svetlane Velmar Janković, do Gorana Petrovića i Vladimira Pištala opominje i podseća da u žiriju treba da sede ljudi koji poznaju i savremenu književnost i veliko nasleđe srpske literature, ali najpre oni članovi žirija koji će odrediti najbolji roman godine čak i onda kad on ide protiv svih njihovih poetičkih ili, još gore, političkih načela.

Ne možemo partijsku borbu u izbornoj godini preneti na teren književnosti. Šta bi nam kazao o tome još jedan Ninov dobitnik Borislav Pekić?

Svakom ko ima sluha, ova buka bila bi zato dovoljna da nešto preduzme. No, šta činiti? Ako se tvrdoglavo nastavi sa proglašenjem dobitnika, doći ćemo u situaciju da možda i dobra knjiga i valjan pisac budu delegitimisani zbog nelegitimnosti žirija.

U minut do dvanaest (ovaj članak pojavljuje se na našem sajtu u 7, a nagrada se proglašava u 12 časova) zbog toga predlažem da se ove godine ne dodeli Ninova nagrada već da se, nasuprot tome, žiri raspusti i imenuje novi.

Zadatak novog žirija trebalo bi da bude da naredne godine dodeli dve Ninove nagrade, da romanopisci iz ove godine, uključujući i one koje je ove godine ovakav žiri svrstao u najuži izbor, ne bi bili oštećeni.

Možda će neko kazati da je ovo presedan, ali podsetiću da je i Nobelova nagrada prošle godina dodeljena dva puta, za prošlu i pretprošlu godinu i niko nije video problem što su i Olga Tokarčuk i Peter Handke održali govor.

Štaviše, mislim da Nobelov komitet nikad ne bi smogao hrabrosti da samom Handkeu dodeli Nobela. Ovako u društvu sa ideološki nespornom Olgom Tokarčuk, stvar je prošla nekako "u kompletu".

Možda se i ovako "u kompletu" Ninova nagrada izvuče iz stupice u koju je samu sebe dovela, pa se naredne godine, na zadovoljstvo naše kulture, dodeli i za 2019. i za 2020. godinu.