Mladićevi advokati traže njegovo oslobađanje

Prvog dana rasprave o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotni zatvor, njegovi advokati zatražili su od petočlanog žalbenog veća da presudu preinači i da Mladića oslobodi od optužbi.

Mladićev branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot su tokom tri sata rasprave obrazlagali žalbene argumente tvrdeći da je pretresno veće Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam za krivične sudove, pogrešilo kada je Mladića proglasilo krivim.

"Dobar deo toga na čemu se temelji 'udruženi zločinački poduhvat' dogodio se pre nego što je Mladić imenovan za vrhovnog komadanta Vojske Republike Srpske 1992. godine, i pre nego što je uopšte bio u Bosni i Hercegovini", decidiran je bio jedan od njegovih branilaca, američki advokat Dragan Ivetić.

U presudi se, kako je dodao, nije uzelo u obzir ni da je VRS započela delovanje sa pod Mladićem i još nekolicinom oficira, dok je trebalo vremena da se ostaci JNA i drugih jedinica uvedu pod njihovu komandu.

Takođe smatra da se zločini koji su se odigrali pre nego što su Mladić i njegova vojska formirani ne mogu pripisati njima na osnovu izvedenih dokaza u drugim postupcima.

"Veće je pogrešilo što je pripisalo njima ove zločine i utvrdilo da je Mladić kriv", naglasio je Ivetić i istakao da postoje neposredni dokazi da Mladić nije delio zločinačku nameru koja bi bila u skladu sa sveobuhvatnim zločinačkim poduhvatom.

Pretresno veće to nije prihvatilo već je uzelo neke posredne dokaze kao validne, a da se, kako je naveo Mladićev branilac, oslonilo na neposredne dokaze u vezi sa posrednim, "nijedan razumni sudija ne bi mogao da presudi da je Mladić kriv".

"Posredni dokazi ne mogu imati veću težinu od direktnih", rekao je advokat.

Takođe je osporavao Mladićevu vezu sa drugim pripadnicima udruženog zločinačkog poduhvata, i njegovo učešće u njemu, bazirajući se na pravnoj argumentaciji protiv prvostepene presude.

Pozivajući se na praksu Tribunala u drugim slučajevima, Ivetić je istakao da je prvostepeno veće moralo da ustanovi da li je Mladić delio zajednički cilj sa ostalima iz udruženog zločinačkog poduhvata.

"Mi tvrdimo da u presudi nije na odgovarajući način utvrđeni niti obrazloženo kojim konkretnim postupcima je Mladić dao doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u relevantnom vremenskom periodu, dok je bio komandant", naglasio je advokat.

Posebno je ukazao da postoje dokazi da su Mladić i njegovi potčinjeni sve vreme radili na iskorenjavanju srpskih paravojnih formacija kao i da nije imao ni zajednički cilj sa njima.

Kako tvrdi advokat odbrane, sudsko veće je ignorisalo dokaze o tome, pa je izvelo pristrasan i pogrešan zaključak, te je opisalo nepostojeće veze, tvrdeći da je postojao zajednički cilj. Ivetić je kao primer Mladićeve borbe protiv delovanja paravojnih jedinica naveo da je jedna elitna jedinica koju je lično komadant Mladić angažovao, poslata je u Ilidžu da se obračuna i uhapsi pripadnike paravojne jedinice koaj je u tom području delovala.

Pripadnici te jedinice, koji nisu počinili nikakva krivična dela, razvrstani su u vojsku, naveo je advokat.

"Izmišljanje novog vida odgovornosti"

Pretresnom veću je zamerio i što je, kako smatra, počelo da izmišlja novi vid odgovornosti u komadovanju "operativni nadzor", te da time menja sudsku praksu.

Takođe je pretresno veće pogrešilo, što je, prema rečima advokata, povezivalo Mladića sa delovanjem političara, umesto da vidi jasnu razdvojenost između vojnih i političkih ciljeva.

Prethodno je pravna savetnica u Mladićevom pravnom timu osporavala konkretne dokaze i svedočenja na osnovu kojih je on proglašen krivim.

Svoje argumente sutra će izneti tužilaštvo, koje se takođe žalilo, jer je po jednoj tački optužnice, Mladić oslobođen za genocid u šest bosanskih opština.

Prema drugih devet tačaka optužnice, Mladić je proglašen krivim i osuđen je na jedinstvenu, najtežu, kaznu doživotnog zatvora.

Mladić je lično u sudnici prisustvovao raspravi i nosio je zaštitnu masku na licu.

Njegov glavni branilac Branko Lukić juče je odjavio svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije koronavirusa i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Ukazali su i da se srpska advokatska komora protivi video-konferenciji u ovako važnom slučaju.

U sudnici su Mladića zastupali američki advokat Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot, a putem video-konferencijske veze, koja se više od deset puta prekinula, raspravu je pratilo četvoro od pet sudija žalbenog veća, među njima i presedavajuća, sudija Priska Njambe.

Ivetić je na početku rasprave osporio njeno održavanje, ukazujući na procesnu nesposobnost Mladića za suđenje.

Detaljno govoreći o etičkom kodeksu američke advokatske komore i praksi tamošnjih sudova, napomenuo je da je primoran da u raspravi učestvuje radi zaštite interesa klijenta, iako nije mogao da dobije valjane instrukcije od njega, niti misli da je on za to sposoban.

Osporio je i većinsku odluku žalbenog veća da se ovo ročište danas održi, podsećajući da je predsdavajuća sudija Priska Njambe, koja je preglasana, bila protiv zakazivanja rasprave i u odvojenom mišljenju odluke je vrlo eksplicitno formulisala neslaganje.

"Sudija Njambe smatra da proces u kojem danas učestvujemo može da dovede u pitanje ostvarivanje pravde, jer nije uzeto nijedno stručno mišljenje u pogledu mentalne sposobnosti i sposobnosti okrivljenog da smisleno u njemu učestvuje", citirao je mišljenje sudije advokat Ivetić.

Ivetić smatra da ovo ne treba da bude konačno žalbeno ročište u ovom procesu pa je zatražio da se održi ponovljeno ročište, ali tek pošto se održi sudska rasprava o njegovoj sposobnosti za suđenje.

Usmena rasprava o žalbama je odlagana više puta, što zbog Mladićevog lošeg zdravstvenog stanja, što zbog pandemije koronavirusa.

Mladićevi advokati su nedavno ponovo tražili odlaganje rasprave zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog branjenika, ali ta molba nije usvojena.

Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.

Prvostepena presuda

U prvostepenoj presudi pretresno veće Haškog tribunala je zaključilo da je Mladić zločine počinio svojim učešćem u četiri udružena zločinačka poduhvata.

Pretresno veće je ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata s teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.

Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog granatiranja i granatiranja.

Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.

Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je, prema ovoj presudi, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.

Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.

Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.