У Хагу расправа о жалбама на пресуду, Младић присуствује

Пред петочланим жалбеним већем Механизма за кривичне судове у Хагу почела је усмена расправа о жалбама на првостепену пресуду некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, којом је осуђен на доживотни затвор.

Ратко Младић лично у судници присуствује расправи и носи заштитну маску на лицу, док је његов главни бранилац Бранко Лукић јуче одјавио своје учешће, као и правни саветник Борис Зорко.

Они се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цену, у време пандемије ковида 19 и лошег здравственог стања њиховог клијента.

У судници међутим као део правног тима за одбрану Младића расправи присуствују бранилац Драган Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот.

Расправу је отворила председавајућа жалбеног већа судија Присца Њамбе, подсећајући на ток жалбеног поступка и више одлагања који су уследили од марта, услед операције коју је Младић имао, његовог опоравка, затим пандемије ковида 19.

Младић је у новембру 2017. године осуђен на казну доживотног затвора због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, а наредне године су и тужилаштво и његови браниоци поднели писане жалбе на ту пресуду.

Ослобођен је за геноцид по једној тачки оптужнице.

Младић је уложио жалбу по девет основа, са под основима, којом тражи ослобађање од оптужби, или понављање суђења, а као алтернативу и умањење казне, навела је судија Њамбе.

Она је додала да је тужилаштво жалбом тражило да се Младић осуди и по једног тачки за геноцид по којој је ослобођен.

Младићев адвокат тражи проверу процесне способности клијента

Драган Иветић је оспорио одржавање расправе о жалбама на првостепену пресуду његовом клијенту, указујући на процесну неспособност Младића за суђење.

У судиници Механизма за кривичне судове у Хагу, он је детаљно говорећи о етичким кодексима, пракси судова и америчке адвокатске коморе, навео је да је приморан да у расправи учествује ради заштите интереса клијента, иако није могао да добије ваљане инструкције од њега, нити мисли да је он за то способан.

"Ја као адвокат треба да браним ваљани судски процес и права мог клијента који је са умањеним способностима и неспособан да на било који смислени начин учествује у суђењу", нагласио је Иветић, оспоравајући већинску одлуку жалбеног већа да се ово рочиште данас одржи.

Председавајућа жалбеног већа судија Присца Њамбе била, како је навео Иветић, против заказивања расправе и у одвојеном мишљењу одлуке је врло експлицитно формулисала неслагање.

"Судија Њамбе сматра да процес у којем данас учествујемо може да доведе у питање остваривање правде, јер није узето ниједно стручно мишљење у погледу менталне способности и способности окривљеног да смислено у њему учествује", цитирао је мишљење судије адвокат Иветић.

Истичући да је ова расправа неадектвана и да доводи у питање остваривање правде, адвокат је нагласио да и судије и тужилаштво треба да спрече одржавање процеса против неспособног оптуженог.

"Ускараћује му се ваљано суђење и поступа се против некога ко није способан да му се суди", навео је Иветић указујући да суд треба да одржи рочиште о питању Младићеве процесне споробности да прати процес, позивајући се на праксу америчких судова.

Иветић сматра да је већина судија донела одлуку о рочишту не косултујући ставове медицнских стручњака о Младићевом здрављу, напомињући да је он сада у позициији да мора да крши професионалну етику своје америчке адвокатске коморе.

"Због става моје коморе, праксе и литературе не слажем се да ово буде коначно жалбено рочиште у овом процесу и залажем се, ради права мог клијента, да се одржи поновљено рочиште, али тек посто се одржи судска расправа о његовој способности за суђење", закључио је Младићев бранилац.

Он је на почетку излагања указао да спрски адвокати, главни Младићев бранилац Бранко Лукић и правни саветник Борис Зорко нису у могућности да присуствују овој расправи, јер су у вези са кодексом етике консултовали спрску адвокатску комору.

"Етички кодекс их спречава да поступају супротно сопственим интересима и интеренима њиховог клијента, а осим тога постоји и ризик од путовања у време пандемије", указао је Иветић, напомињући да спрска адвокатска комора забрањује да се овакве ствари решавају путем видео конференције.

Указао је да је и он консултовао своју адвокатску комору Илиноиса и пошто су, како је навео, темељно проучли релевантна правила понашања, литературу и судску праксу, закључено је да су његове етичке и професионалне дужности делимично у суптроности са већинском одлуком већа да се ово рочиште одржи данас.

Због тога тражи проверу Младићеве процесне способности пред окончање усмене расправе о жалбама.

У наставку расправе аргументе у прилог жалби одбране почела је да износи правни саветник Пета-Луис Багот, напомињући да одбрана тражи да се првостепена пресуд а којом је Младић осуђен на доживотни затвор преиначи.

Она ће излагање наставити после паузе, а потом ће реч добити представници тужилаштва.

Расправа је планирана да се одржи и сутра, када је планирано да се суду обрати и Младић.

Усмена расправа о жалбама је одлагана више пута, што због Младићевог лошег здравственог стања, што због пандемије ковида 19.

Младићеви адвокати су недавно поново тражили одлагање расправе због лошег здравственог стања њиховог брањеника, али та молба није усвојена.

Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.

Како је пресуђено Младићу 

Судија Њамбе је подсетила на пресуду претресног већа Хашког трибунала, који је наследио Механизам ради окончања заосталих поступака.

У пресуди је закључило да је Младић поменуте злочине починио својим учешћем у четири удружена злочиначка подухвата.

Претресно веће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања босанских муслимана и босанских Хрвата с територије где су живели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом.

Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.

Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.

Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спречио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.

Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.

Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу.

Суђење је почело 16. маја 2012. године и трајало је укупно 530 дана, током којих је саслушано 592 сведока.