Tužilac traži maksimalnu kaznu za Šarićevo "pranje para"

Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu da Darka Šarića i ostale optužene osudi na maksimalnu zakonsku kaznu zbog organizovanja kriminalne grupe koja je u Srbiji "prala novac", za koji se sumnja da je stečen krijumčarenjem kokaina.

Zaprećena kazna za krivično delo pranje para za koje se Šarić i ostali terete je 12 godina zatvora.

U nastavku suđenja završnu reč će izneti advokati optuženih, a potom i optuženi. Potom će sud zakazati izricanje prvostepene presude.

Završne reči na ovom suđenju odlagane su od prošlog septembra.

U završnoj reči na suđenju, koja je održana i u utorak, tužilaštvo je istaklo da je dokazalo da su optuženi oprali više od 20 miliona evra, tako što su novac ulagalai u legalne poslove.

Na svoje ime su i registrovali brojne firme, ali su sve bile u stvarnom vlasništvu organizatora Darka Šarića, smatra tužilaštvo za organizovani kriminal.

Tužilac je, pored ostalog naveo, da se u prisluškivanim razgovorima čuje i da su pripadnici grupe Šarića izveštavali o poslovanju firmi, kao i o svim važnim odlukama.

Odbacio je Šarićevu odbranu kojom je pravdao poreklo novca - da mu je deo novca navodno vratio njegov blizak saradnik, ubijeni Dragan Dudić Fric, a drugi da je stekao prodajom kompanije "Štampa sistem", tvrdeći da ne postoji dokumentacija koja to i dokazuje, kao i da su sudski veštaci ranije rekli da nema dokaza da je taj novac ulagan u firme po Srbiji.

Podsetio je na dve osuđujuće presude protiv optuženih koji su priznali krivicu.

Pored Šarića, za pranje 22 miliona evra u Srbiji se sudi i šesnaestorici optuženih.

Presuda u drugom postupku 

Šarić je u drugom postupku zbog organizovanja grupe za krijumčarenje kokaina, u decembru 2018. godine osuđen na 15 godina zatvora i sada se čeka odluka Apelacionog suda po žalbama u tom slučaju.

Tužilaštvo tvrdi da su Šarić i ostali "oprali" oko 22 miliona evra, zarađenih prodajom kokaina, a optuženi su to negirali.

Prema navodima optužnice za pranje para, novac od prodaje kokaina koji je nabavljan u zemljama Južne Amerike prebacivan je u Srbiju preko ofšor kompanija i uplaćivan na račune domaćih preduzeća i pojedinih banaka. Ova sredstva korišćena su za privatizaciju društvenih preduzeća, ali i kupovinu nekretnina i zemljišta.

Novac je, između ostalog, ulagan i u novosadski hotel "Putnik", "Mitrosrem" iz Sremske Mitrovice, "Palić" iz Subotice, brojne nekretnine na Zlatiboru. Optuženi se, međutim, brane da su investirali u preduzeća i zemljišta, ali i da je reč o legalno zarađenom novcu.

Pored Šarića, u ovom slučaju optuženi su Nebojša Jestrović, Andrija Krlović, Predrag Milosavljević, Radovan Štrbac, Zoran Ćopić, Marinka Vučetić, Dubravka Štrbac, Stevica Kostić, Boban Stojiljković, Bojan Stanojković, Erdin Aguš, Goran Vučković, Nebojša Spasić, Nemanja Krstajić, Goran Bogdanović i Marko Dabović.

Šarić se, nakon višegodišnjeg bekstva, 18. marta 2014. godine predao srpskim vlastima, nakon čega je uhapšen i od tada se nalazi u pritvoru.