“Deo ljudi iz DB-a bio zloupotrebljen da bi se ubio Ćuruvija”

Petrović, koji danas svedoči u Specijalnom sudu na suđenju optuženima za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine, naveo je da takav zaključak izvodi na osnovu "operativnih saznanja, kao i iskaza desetina tadašnjih pripadnika DB-a".

Prema Petrovićevim rečima, na takve indicije ga navodi "atipično praćenje Slavka Ćuruvije". Mere koje nisu standardne primećene su i u slučaju "Ibarska magistrala", kao i u slučaju ubistva Ivana Stambolića.

Kao atipičnost naveo je i to što je u slučaju "Ibarska magistrala" i pogibije funkcionera Srpskog pokreta obnove traženo da se navede tačan raspored sedenje u automobilu.

"Nikada u svojoj praksi nisam doživeo niti sam od bilo koga čuo da se u praćenju traži izveštavanje iz minuta u minut", rekao je Petrović i dodao da ga to navodi na zaključak da je ta informacija bila potrebna počiniocima ubistva.

Petrović je ukazao da su to njegova operativna saznanja i da to nisu dokazi o krivici.
Na pitanje ko bi mogao da bude odgovoran za zloupotrebu pripadnika 9. odeljenja DB-a koje je zaduženo za tajno praćenje, Petrović je naveo da je u to vreme na čelu resora DB-a bio Rade Marković a na čelu beogradskog resora Milan Radonjić.

Upitan da li ima informacije o naručiocima, organizatorima ili počiniocima ubistva, Petrović je naveo da jedino na osnovu operativnih saznanja kao imena koja su se pominjala u vezi sa ubistvom može da navede (Miroslava) Kuraka, (Luke) Pejovića i (Zorana Ristovića) Priku.

Petrović je podsetio da istraga nije posao službe Državne bezbednosti, već javne bezbednosti, pa je o svim svojim operativnim saznanjima obavestio nadležne u policiji.

Petrović je ukazao da su u službi Državne bezbednosti "99,9 odsto normalni ljudi", koji nisu učestvovali u zločinima.

Prema njegovim rečima, kada je nakon petog oktobra 2000. došao u te službe, on je pokušao da sa njih skine "hipoteku zločina" i naziv "eskadron smrti". 

Ipak, smatra Petrović, manjina u DB-u je svesno učestvovala u zločinima.

Nastavak suđenja u ponedeljak 

Saslušanje bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Gorana Petrovića povodom ubistva novinara Slavka Ćuruvije završeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu, a naredno ročište zakazano je za 15. maj.

U ponedeljak bi trebalo da kao svedok bude saslušana Biljana Pejović, supruga Luke Pejovića koga je u policiji prepoznala Ćuruvijina prijateljica Branka Prpa koja je u trenutku ubistva bila sa njim.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, u ulazu zgrade u kojoj je živeo.

Za to ubistvo optuženi su tadašnji načelnik DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB-a Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014. godine.

Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom.
Petrović je trebalo da svedoči na prethodnom ročištu u aprilu, ali je zbog obimnog iskaza bivšeg funkcionera DB-a Zorana Stijovića i brojnih pitanja advokat optuženih njegovo saslušanje odloženo za danas.

Na početku današnjeg ročišta advokati su izneli brojne primedbe na iskaz prethodnog svedoka bivšeg službenka DB-a Zorana Stijovića za koga je navedeno da je izgubio status službenog lica, oduzeto mu je i oružje, te da mrzi tu službu.

"Šta reći o ovom svedoku, a ostati pristojan", rekao je jedan od advokata.