Japanski "Panasonik" nastavlja da ulaže u Kinu uprkos geopolitičkoj neizvesnosti

Čuveni japanski proizvođač elektronike "Panasonik" uložiće oko 375 miliona dolara u naredne tri godine u proširenje svojih proizvodnih kapaciteta u Kini. 

Najveći deo tog novca, piše japanski ekonomski dnevnik Nikei, otići će na izgradnju nove fabrike u Džeđijangu, koja bi trebalo da proizvodi kućne aparate, poput mikrotalasnih pećnica, i počne s radom iduće godine. 

Velike investicije su i one u proširenje dva postrojenja u Gvangdžou, u kojima se prave klima-uređaji i aparati za održavanje lepog izgleda.

Kompanija sa sedištem u japanskom gradu Osaki namerava i da uloži u razvoj novih proizvoda koji bi zadovoljili potrebe kineskih potrošača jer, nakon okončanja strogih epidemijskih mera u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, očekuje oporavak kineske ekonomije i rast potražnje.

Kuriozitet je da "Panasonik", koji je davne 1987. podigao prvu fabriku u posleratnoj Kini u potpuno stranom vlasništvu, zbog žestoke konkurencije na kineskom tržištu pokućnih uređaja i visokih očekivanja potrošača u odnosu na japanske proizvode namerava da u komunističkoj državi pravi inovativne, neobične modele od čije se proizvodnje odustalo u samom Japanu.

Jedan primer za to je veš-mašina koja svojom radom oponaša ručno pranje rublja.

Ostati ili pobeći? 

Međutim, ono što privlači pažnju javnosti u vezi sa ovim investicijama više od njihovog obima i ingenioznosti je činjenica da se japanski gigant odlučio da proširi svoje poslovanje u Kini uprkos stalnim objavama u medijima o mogućem predstojećem oružanom sukobom oko Tajvana, u koji bi i sam Japan mogao da bude uvučen, a koji bi mogao da potpuno pokida poslovne veze između Pekinga i Tokija.

Pogotovo što je očigledno da su japanska preduzeća iz pojedinih industrija kao što su sektor proizvodnje poluprovodnika ili informativnih tehnologije i veštačka inteligencija, pa i vlada u Tokiju, skloni da se povinuju pritisku Vašingtona da smanje svoju zavisnost od kineskog tržišta i Pekingu uskrate pristup najnaprednijim tehnologijama, pogotovu onim koje bi mogle naći primenu u vojsci.

I dok električni lonci za kuvanje pirinča i aparati za depilaciju koje "Panasonik" proizvodi u Kini sigurno ne spadaju u tehnologiju geostrateške vrednosti, nedavno istraživanje pomenutog japanskog lista pokazuje da čak 53 posto ispitanih preduzeća iz dalekoistočne ostrvske carevine namerava da umanji oslanjanje na nabavke sirovina i delova iz Kine uglavnom zbog političke neizvesnosti u vezi sa Tajvanom.

I mada mnoge japanske kompanije žele da se usklade sa zahtevima vlade da umanje zavisnost u poslovanju od najveće komunističke zemlje sveta, mnogo njih će imati ozbiljnih problema da to učine.

Pomenuto istraživanje lista Nikei, naime je ukazalo i na to da se čak 38 procenata ispitanih japanskih kompanija koje se snabdevaju iz Kine na nju oslanjaju za više od 80 posto materijala i delova koje koriste.

Makroekonomski gledano, u ovom trenutku četvrtina ukupnog japanskog uvoza odlazi na sirovine i robu iz Kine (čiji dobar deo proizvode japanske fabrike u toj zemlji).

Ipak, kada je u pitanju ne nabavka sirovina i robe, već proizvodnja i prodaja u samoj Kini, 30 posto japanskih preduzeća koja posluju u toj mnogoljudnoj zemlji i koja su se odazvala na pomenuto istraživanje namerava da prošire svoje kapacitete u njoj, dok još 34 procenta najavljuje održavanje statusa kvo.