Негирање усташких злочина у Хрватском сабору: "Радионице у Јасеновцу биле на добром гласу"

Хрватски новинар и публициста Игор Вукић познат је по негирању геноцида над Србима у НДХ. Није историчар, али се позива на "историјске чињенице" које, према његовим речима, доказују да су хрватски војници спасили козарачку децу, да у логорима није било чак ни пребијања и да је њихова функција била изоловање дела грађана.

"У логорима су заточеници били на принудном раду. Дакле, то су били радни логори, али тамо није било, понављам није било, масовних серијских убистава", каже политиколог и аутор Игор Вукић.

Од других учесника чуло се да су мајсторске радионице у Јасеновцу биле "на тако добром гласу, да су се ђаци из других делова тадашње НДХ добровољно јављали за праксу". Тезе које научници сврставају у псеудоисторију, изнете су на округлом столу у Сабору Хрватске. Прилику за то пружио им је посланички клуб Дом и национално окупљање и Хрватски суверенисти.

Игор Петернел, председник Клуба заступника ДОМИНО и Хрватски суверенисти, истиче да је историјски ревизионизам легитиман.  "Па, историју су писали неки људи, наука је увек ту да пропитује, у хемији, у историји, свугде се може пропитивати", наводи Петернел.

Пуповац: Умањивање злочина почело 1992. године, сада се иде корак даље

Заступник Срба у Хрватској Милорад Пуповац упозорава да је умањивање и негирање злочина усташког режима НДХ први пут у Сабору почело 1992. године, оснивањем Комисије за утврђивање ратних и поратних жртава Другог светског рата која је констатовала да је у Јасеновцу убијено око 2.200 људи.

Корак даље ишли су учесници данашњег скупа. "Неки од њих кажу да је у Јасеновцу страдало 700-1.500 људи. Ако то није умањивање и негационизам, онда не знамо шта је", сматра Пуповац.

Бура пре округлог стола

Округли сто на тему Јасеновца подигао је буру у хрватској јавности неколико дана пре одржавања, а напори појединих странака да се забрани нису успели.

Уочи скупа, посланици Социјалдемократске партије Хрватске, међу којима и Кристина Икић Баничек, делили су учесницима фотографије жртава Јасеновца, а изасланство те странке одало је почаст страдалима у пратњи преживеле логорашице Невенке Кончар.

"Како је могуће да за негирање Холокауста у осталим земљама ЕУ завршите у затвору, а у Хрватској добијете дворану у Сабору", пита се Икић Баничек.

Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић тврди да је организатор јасно лоциран. 

"Тиме је јасно лоцирана и одговорност кроз то. Тако да вас молим да не мешамо Сабор са активношћу једног саборског клуба", објашњава Јандроковић.

Антифашистичка лига Хрватске осуђује Сабор, јер у просторијама организује скуп који би, наводе, по научним критеријумима био једнак расправи о равној Земљи. Центар за суочавање с прошлошћу Документа протестује због тога што, како кажу, Сабор отвара врата ревизионистима.