Čitaj mi!

EU potrošila 500 milijardi evra na ublažavanje energetske krize - strah od recesije i poskupljenja

Sedmomesečni rat u Ukrajini i kriza na energetskom tržištu ostavljaju sve teže posledice na svetsku ekonomiju. Usporavanje rasta je jače od očekivanog, a energetska kriza i inflacija pojačavaju rizik od recesije u velikim ekonomijama, posebno u Evropi, upozorava Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Evropske zemlje su za godinu potrošile čak 500 milijardi evra za rešavanje problema snabdevanja naftom i gasom.

Svetska privreda ove godine očekuje rast od 3 odsto. Već sledeće preti joj usporavanje na 2,2 procenta. Američke Federalne rezerve već su podigle kamatne stope da bi obuzdale inflaciju. I kinesku privredu ove godine očekuje znatno slabiji rast, samo 3,2 odsto, zbog pandemije.

Posebno su pesimistične prognoze za Evropu, koja je najdirektnije izložena posledicama rata u Ukrajini.

"Svet nastavlja da plaća visoku cenu ruske ratne agresije. Globalna ekonomija usporava, inflacija raste, a domaćinstva i kompanije nose teret skupih energenata i hrane. U ovim izazovnim okolnostima neophodna je dobro osmišljena politika i međunarodna saradnja, kako bi svet prevazišao ovu tešku situaciju", navodi kaže Matijas Korman, generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Vlade su, dodaje on, već obezbedile značajnu budžetsku podršku tokom pandemije, ali ne znamo koliko će dugo trajati ova energetska kriza.

"Važno je da fiskalni stimulansi budu ciljani i privremeni, kako ne bi izazvali inflatorne pritiske", kaže Korman.

OECD: Evropu i u 2023. očekuje recesija 

OECD predviđa da će privreda u evrozoni usporiti na rast od svega 0,3 odsto 2023. što ukazuje da će deo godine biti u recesiji.

Nagli rast cena energije oterao je prošlog meseca u stečaj nekoliko stotina nemačkih kompanija. Zato ne čudi što je nemački kancelar proteklih dana tražio nove izvore snabdevanja u zemljama Zaliva, a sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima postigao sporazum o isporukama tečnog prirodnog gasa.

"Imamo recesiju izazvanu oskudnim izvorima energije, poskupljenjem robe i sirovina. Ne možete je suzbiti na uobičajen način. Država mora učiniti sve da olakša snabdevanje domaćinstava energentima i održi rad nukelarnih elektrana, kao i termoelektrana na ugalj", kaže Klemens Fust, direktor Instituta za ekonomska istraživanja IFO.

Orban: Cene su odletele u nebo, Evropa je pucala sebi u nogu

Mađarska bi trebalo da se pripremi za produženi rat u Ukrajini, poručuje premijer Viktor Orban. Oštro kritikuje evropske sankcije Rusiji, jer podižu cene energenata. Vlada Mađarske će, kaže, biti prva koja će pitati narod da se izjasni o sankcijama.

"Evropa je pucala sebi u nogu. Birokrate u Briselu u junu su obećale da će sankcije okončati rat. Još ne vidimo kraj rata, a cene energenata odletele su u nebo. Ako se tako nastavi, celoj Evropi će biti slomljena kičma. Vreme je da se o tome otvoreno razgovara i sa našim američkim prijateljima, dok nije kasno, jer je sve više besnih ljudi u Evropi", kaže Viktor Orban, premijer Mađarske.

Britanska funta pala na svoj najniži nivo u odnosu na dolar

Britanska funta je najnovija žrtva turbulencija koje su zahvatile finansijska tržišta. Pala je na najniži nivo u odnosu na dolar, još od 1971. godine.

"Ako funta nastavi da slabi to će samo pojačati inflaciju, a naši računi za struju biće još veći. Čak i ako Centralna banka podigne kamatu nema garancija da će to stabilizovati funtu. To samo znači da ćemo skuplje otplaćivati rate kredita", kaže Džejn Folijet, direktorka za strateška pitanja "Rabobanke".

Evro je takođe dostigao novi dvadesetogodišnji minimum u odnosu na dolar usled straha od recesije i energetske krize.