Zebnja zbog Zaporožja, ali i teške zime – energetska rešenja profesora Mesarovića

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalaže se za potpunu reformu evropskog tržišta električne energije početkom 2023. godine i poručuje da treba odvojiti cene gasa i struje.

Češka, koja predsedava Evropskoj uniji, za 9. septembar sazvala je vanredni sastanak ministara energetike radi rešavanja cene energije i energenata. 

Zbog rusko-ukrajinskog dejstva oko nuklearke Zaporožje zebnja je u čitavom svetu.

Miodrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju, rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je situacija zabrinjavajuća jer su ratna dejstva u okolini nuklearke, a ona ima radioaktivne materijale koji mogu bilo nepažnjom bilo namernom akcijom da budu rasuti po okruženju.

Postoje mogućnosti da neke od tih akcija naprave ozbiljniju situaciju, dodaje Mesarović.

Međunarodna agencija za atomsku energiju šalje inspekcijski tim u nuklearku. 

Mesarović kaže da Agencija UN za atomsku energiju prati događanja oko svih nuklearki u svetu, ovo je od posebnog interesa od početka sukoba i stalno su sve aktivnosti pod nadzorom, vrši se ozbiljan nadzor nad sistemom za rano najavljivanje.

Podseća na martovsko ispadanje sistema, ali brzo je popravljen, reč je o napajanju energijom.

"Dolaze i fizički da se uvere da je ono što su pod kontrolom imali – sasvim u redu, da nema zračenja koje je iznad normalnog", kaže on.

"Nuklearna energija je bila satanizovana" 

Mađarska je počela gradnju još dva nuklearna bloka u Pakšu. Od nuklearne enregije se ne odustaje.

"Nuklearna energija je jedno vreme bila satanizovana, računajući da je prvo nastala u senci atomske bombe, desile su se tri katastrofe, neke zemlje povukle su svoje nuklearne programe kao Nemačka, umesto da ima sopstvene nukelarne elektrane, ona vraća u pogon termoelektrane", kaže on.

U Evropi se gradi dvadesetak nuklearki, 13 će biti u pogonu do 2028. godine, od 43 u svetu, koliko se gradi, napominje Mesarović.

Rat u Ukrajini, zatim suša, samo produbljuju energetsku krizu, nema dovoljno energije posebno u Evropi, cene divljaju, a Brisel će razmatrati ograničnje cene.

Govoreći o rešenjima, Mesarović kaže da je ovo jedna od kriznih situacija koje se javljaju kada dođe do ozbiljnog poremećaja u odnosima, a najveći poremećaj je rusko-ukrajinski sukob.

Svetski Savet za energiju kontroliše šta se dešava, Agencija UN sve nadzire da ne bude zloupotreba zračenja, kaže Mesarović. "Pretpostavljam da smo u situaciji da se ozbiljno preispita brza tranzicija sa fosilnih na obnovljive izvore, jer se videlo i u situaciji kada se desi suša", rekao je Mesarović.

Brisel predlaže razdvajanje cene struje od cene gasa

Prema njegovim rečima, to je više radi disciplinovanja potrošača. Sada je, u stvari, kako navodi, praktično zbog tih vrlo često prisutnih špekulantskih aktivnosti, cena otišla u nebo.

"Razdvajanje cene gasa i struje mora da se desi jer EU računa da 2027. prekine snabdevanje gasom iz Rusije, prelazak na nova snabdevanja posebno računajući na ova sa tečnim gasom koji treba da dođe do tih platformi, koje moraju da budu napravljene, potpuno restrukturirana mreža i to će potrajati", podvukao je Mesarović.

U Belgiji kažu – čeka nas pet do deset teških zima. Postavlja se pitanje gde su nagoveštaji popuštanja krize.

Mesarović kaže da normalne cene energije verovatno nije realno očekivati, kao što su bile pre krize, pored toga što se proširuje učešće obnovljivih izvora energije.

"EU je napravila jedan ustupak onome što je do sada bila negativna politika prema nuklearnoj energetici, uveli su 'zelenu taksonomiju' prošle godine gde su stavili u povlašćene, podložne subvencijama izvore na nuklearni pogon i na prirodni gas, sad će morati da revidiraju jer se preko gasa vodi i politika i to razdvajanje će biti nužno", objasnio je Mesarović.

Može da pomogne u ovoj situaciji, kaže on.

Koliko štednja može da pomogne

Štednja može mnogo da pomogne ako se usmeri na sektore potrošnje gde se neracionalno troši, kao kod nas, energija se dosta troši u domaćinstvima, skoro 40 odsto energije, i svaki građanin može svojim prilagođenim ponašanjem da smanji svoj račun, ističe Mesarović.

Tih 40 odsto je bilo ranije, sada je pitanje kako će biti sa cenovnim udarima, dodaje on.

"Država nastoji da podstiče mere racionalne upotrebe energije, da potrošači sami proizvode, deo energije, ali to što će država da uradi je kratkoročna pomoć, moramo da dugoročno vodimo računa o energetskoj pismenosti potrošača", zaključio je Mesarović.