Sve teža energetska situacija, ali nadležni poručuju da se restrikcije ne planiraju

Zakonska obaveza svake Elektroprivrede i Distribucije u svetu je da u slučaju bilo kakvih poremećaja snabdevanja i kvarova održe energetski sistem i zaštite potrošače. To znači da moraju da imaju planove eventualnih isključenja struje.

"Ti planovi su prvenstveno namenjeni havarijskim redukcijama. Ako dođe do neke veće havarije mi moramo redukovati odnosno, isključivati određene grupe potrošača i to mora da se radi planski. Dakle, taj plan postoji i uvek se revidira. Ukoliko bude nestašica električne energije što je posledica nedostatka električne energije i proizvodnje onda se koriste takozvane planske redukcije i one se odviju po nekim rasporedima koje distributivna preduzeća imaju", kaže Željko Marković, lider za energetiku u Dilojtu.

Iz EPS-a saoštavaju da ne spremaju nikakve planske redukcije. A u preduzeću "Elekrodistribucija Srbije" pojašnjavaju da im je poslovna obaveza da svake godine naprave objedinjne takozvane - "Planove odbrane sistema" koji sadrže: trenutne, hitne i naponske redukcije struje i dugoročna ograničenja isporuka struje. Za eventualne - planske redukcije nadležna je Vlada.

"U skladu sa odrebama Zakona o energetici, Vlada Srbije u slučaju opšte nestašice električne energije može svojim aktom propisati i drugačiji način ograničenja isporuke električne energije prema krajnjim kupcima", saopštila je JP "Elektrodistribucija Srbije".

I Vlada i predsednik poručuju - energetska situacija je kritična, cene energnata astronomske, ali planovi za isključenja nisu u pripremi.

"Neće biti lako. I onima koji kažu da će biti restrikcija, moram da vam kažem da su sve evropske zemlje napravile te planove. Srbija ih još nije napravila zato što se nadamo da ćemo obezbediti dovoljno novca da se iščupamo iz svih teških situacija koje su pred nama. Mi smo retka zemlja koje te planove nije napravila zato što ćemo da se borimo da zagrejmo savaku kuću, da imamo svetlo u svakoj kući", ističe predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vlada je potvdila da priprema preporuke za štednju energije za opštine, ustanove, institucije preduezeća. A i domaćinstva sa racionalnijom upotrebom kućnih aparata i ponašnjom mogu uštedeti od 10 do 40 posto energije.

"Neki od predloga biće racionalnija upotreba javne rasvete, ograničenje rada dekorativne rasvete na javnim objektima, korišćenje LED rasvete, zamena stolarije i generalno unapređenje energetske efikasnosti, postavljanje solarnih panela, prelazak sa grejanja na struju na drugi vid grejanja i korišćenje toplotnih pumpi", napominje Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu navodi da je racionalno razumno korišćenje energije.

"Možda je najlakše da se objasni tako što ćemo objasniti šta je neracionalna potrošnja. To je kada grejete stan, a otvorite prozore, kada uključite klima uređaj pa hladite, a otvoren je prozor. Kada šire pogledamo to je i kada grejete kuću, a niste uradili izolaciju", dodaje Banjac.

U čitavom regionu je manjak i struje i gasa. Restrikcija za sada ima samo na Kosmetu. Severna Makedonija od septembra ponovo proglašava vanredno stanje u snabdevanju strujom na teritoriji cele zemlje, a u Skoplju i toplotnom energijom.

"Takve odluke, prema našim zakonima Vlada može da donosi samo na trideset dana, ali, kada to stupi na snagu 1. septembra od parlamenta ćemo tražiti da produži krizno stanje do kraja marta, do kraja grejne sezone", napominje Krešnik Bekteši, ministar ekonomije Severne Makedonije.

Konstantin Dimitrov, univerzitetski profesor u Severnoj Makedoniji sumnja da gledajući hidrološki potencijal i rezerve, imaju dovoljno količine struje iz sopstvene proizvodnje, imaćemo problema.

"U najboljem slučaju mi u Severnoj Makedoniji moramo da uvozimo 30 odsto struje", ističe Dimitrov.

Očekuje sa da do kraja oktobra i Brisel predloži zajednički krizni energetski plan. Za sada članice štede do 15 posto gasa. Cilj je da se od restrikcija i struje i gasa tokom grejne sezone prevenstveno zaštite domaćinstva.