Čitaj mi!

Dogovor Rusije i Ukrajine o žitu i srpski izvozni ventil, da li treba prodavati ili čuvati pšenicu

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janić kaže da će sporazum Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinskog žita iz crnomorskih luka značiti državama koje su kupovale robu od Ukrajine morskim putem i dodaje da je sama najava razgovora dovela do relaksacija cena na berzama. Odluku Vlade Srbije da dozvoli izvoz pšenice do jeseni je dobra vest, treba da se oslobađamo viškova, naglasio je Janić.

U Istanbulu je prošle nedelje potpisan sporazum između Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinskog žita iz crnomorskih luka. Glavni sekretar UN-a Antonio Guteres pozvao je ove dve zemlje da u potpunosti sprovedu taj dokument koji otvara put "značajnim količinama komercijalnog izvoza hrane" iz tri ključne ukrajinske luke - Odesa, Čornomorsk i Južne, prenosi Skaj njuz.

Guteres je rekao da će sporazum koristiti zemljama u razvoju "na ivici bankrota i najugroženijim ljudima na ivici gladi". Čim je vest o potpisivanju stigla u javnost, odmah je izazvala pad cena. Sa druge strane, Vlada Srbije je ukinula zabranu izvoza pšenice i kukuruza, a takva odluka je doneta posle analize trenutnog stanja i zaliha pšenice posle žetve.

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janić kaže da će sporazum Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinskog žita iz crnomorskih luka značiti državama koje su kupovale robu od Ukrajine morskim putem.

"Dosta toga Ukrajina izvozi zemljanim putem, jednim delom ide morskim putem do dela gde mogu da dođu vozovi i dalje ide vozovima prema zemljama Evropske unije. Ako dođe do implementacije sporazuma to će pre svega značiti Ukrajini, ali i zemljama Severne Afrike ili Bliskog Istoka koji su kupovali od nje", naveo je Janić gostujući u Jutarnjem programu.

Ističe da su najveći uvoznici žita zemlje severne Afrike, Egipat, Bliski Istok, to su zemlje koje imaju veliki broj satanovnika a malu proizvodnju hrane, a veliki izvoznici su Rusija Ukrajina, Amerika, zemlje Južne Amerike, Australija, a Indija i Kina su i veliki proizvođači, ali i veliki uvoznici.

"Sama najava da će doći do razgovora između Ukrajine i Rusije na tu temu dovela je do relaksacije cena na svetskim berzama", istakao je Janić.

Napomenuo je da je kod nas posejano pšenice više nego prethodnih godina, procenjuje se oko 600, odnosno 620 hiljada hektara i procenjuje se da će biti proizvodnja 5 do 5,2 tona po hektaru.

Kolike su domaće potrebe za žitom 

"Ako uzmemo u obzir da su domaće potrebe 1,6 miliona tona, mi uz prelazne zalihe, dosta je ostalo od prethodnih godina, tako da oko milion i po do dva miliona tona ostaje za izvoz. Tako da mi imamo sasvim dovoljno za domaće potrebe i imamo raspoloživo za izvoz", rekao je i dodao da je u ovom trenutku nezahvalno dati bilo kakvu procenu da li treba pšenicu čuvati ili prodati zbog netržišnih faktora.

Kaže da dva miliona tona pšenice za svetske uslove nije mnogo, ali za naše jeste, a ima mnogo faktora koji će opredeljivati u kom smeru će ići cena.

Janić savetuje da se jedan deo proda terminski, da se deo proda u žetvi i da se jedan deo ostavi da bi se videlo što će biti na tržištu, godinu dana je dug period i nikada se ne zna kada će cena ići na gore.

Javna skladišta su jedno od rešenja za one koji ne bi da prodaju odmah.

"Ima mnogo država gde ona dobro funkcionišu, međutim kod nas zbog loše kontrole samog sistema, taj sistem se urušio. Trebalo bi da se on obnovi", napomenuo je.

Komentarišući odluku Vlade Srbije da dozvoli izvoz pšenice do jeseni, kaže da je to dobra vest i da treba da se oslobađamo viškova, izvozni ventil nam je preko potreban.

Osvrnuo se na vremenske uslove koji kako kaže ne odgovaraju kukuruzu, šećernoj repi, soji, suncokretu i napomenuo da treba radini na sistemima za navodnjavanje.

"Takav je trend da su vremenski uslovi sve nepovoljniji. Sve će biti skuplja roba koja treba da se navodnjava", rekao je Janić.