Čitaj mi!

U Srbiji niču planine građevinskog otpada – zašto kasni reciklaža za nove proizvode

Svet je sve svesniji količine materijala koji se dobija rušenjem, građenjem, iskopima, i velike potrebe da se sa tim materijalom stručno postupa i od tereta naprave novi proizvodi sa širokom primenom u novogradnji. Dejan Bojović, iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, ističe da taj materijal predstavlja 75 procenata ukupne količine otpada u Srbiji, tako da su to, kako je rekao, planine koje se stvaraju. Međutim, naglašava, da bi zaživela nova industrija, da se od otpada dobiju novi proizvodi, mora što pre da se radi na zakonskoj regulativi.

Srpska asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, postoji deset godina, a pre šest je i zvanično primljena u Evropsku asocijaciju. Poslovi su vezani za rušenje, adaptaciju, rekonstrukciju, dekontaminaciju materijala, odnosno njegovog pretvaranja iz opasnog u neopasni i reciklažom i dobijanjem novih proizvoda.

Dejan Bojović ističe za RTS da te poslove rušenja gledamo svakodnevno a da nismo ni svesni količine tog materijala, koji predstavlja 75 procenata ukupne količine otpada u Srbiji, tako da su to, kako je rekao, planine koje se stvaraju.

"Svakog dana vidimo i na teritoriji Bograda i cele Srbije da su to ogromne količine materijala od koga nastaju divlja smetilišta, deponije. A problem je bio u jednoj zakonskoj regulativi koja još uvek stoji u Ministarstvu životne sredine. Ta vrsta otpada je ni na nebu, ni na zemlji, jer se njime prekriva komunalni otpad i ima kategoriju, do skoro da je to inertni komunalni otpad, što on svakako nije", smatra Bojović. 

Naglašava da se u svetu se reciklira, u razvijenim zemljama do 99 posto proizvoda dobijenih otpadima od rušenja građe. Zavisno od zemlje do zemlje, ali i u Srbiji, čelik ima primenu, ali i drvo, cigla.

Objašnjava da je najvažnije da se razdvoji komunalni od građevinskog otpada. Na licu mesta je važno da se građevinski otpad razdvaja, jer ako je u mešanom obliku on je neupotrebljiv. Neophodno je potom, obezbediti mesta za transport, koja ne bi trebalo da su daleko i na taj način reciklažom dobiti nove materijale koji se lako upotrebljavaju.

Kako rešiti problem azbesta

"U Srbiji nemamo nijednu firmu koja se bavi pravilnim uklanjanjem azbesta, jer nemamo nijedno mesto za njegovo trajno zbrinjavanje i nadamo se da će prvo mesto biti Beograd. Javlja nam se dosta građana koji imaju problema s azbestom, bilo da su to montažne kuće, vikend naselja, krovovi zgrada. Nećete verovati da je u bloku 44 zaista azbestni krov, beli azbest, i ima ga puno, 15 procenata ga je već u vazduhu", naglašava Bojović.

Iz tog razloga, Asocijacija organizuje i kurs za obuku i nakon njegovog završetka izdaju evropski certifikat. Polaznici nauče, pre svega šta je azbest, gde se nalazi, kako se skida, načine njegovog pakovanja i transporta.

Neophodna brza zakonska rešenja

"Umesto da nam komunalni otpad bude energent koji koristimo a da ovaj otpad bude novi materijal mi trenutno nemamo ništa, imamo planinu jednog otpada koji moramo da konzerviramo i zaštitimo", ukazuje on.  

Ističe da bi zaživela nova industrija, mora što pre da se radi na zakonskoj regulativi, počev od Zakona o izgradnji i prostornom planiranju, davanju odreženih podzakonskih akata i pravilnika do novog Zakona o upravljanju otpadom.

"Najveće teškoće u ovom poslu su donosioci odluka, koji nikako da razumeju koje su to količine otpada i šta se to dešava. Pomaže nam i vaša kuća RTS, koji redovno obaveštava o tome i vidi šta se dešava, da su te količine otpada sve veće i veće i da je problem polako prevazišao sam sebe", upozorio je Bojović.

Smatra da je Asocijacija svojim radom zaslužila taj akcioni plan i neke buduće dokumente, jer je bila deo tima koji je radila i Protokol EU o reciklaži 70 posto otpada od rušenja i građenja.

Takođe, dodaje, asocijacija je davala komentare i na direktivu o azbestu u Evropskoj komisiji, i dosta su aktivni u evropskoj legislativi.

Polje velikih inovacija

"Evropska komisija sa evropskom asocijacijom organizuje nagradu, a nosioci posla su nacionalne asocijacije da bi se u zemljama koje nemaju legislativu kao što je i Srbija, dobio novi mlad kadar za tu novu industriju, koja je inače već stara u Evropi, da aktiviramo akademsku zajednicu da počne da se bavi cirkularnom ekonomijom u građevinarstvu", naveo je Bojović.

Naglašava da je to polje velikih inovacija sa lakom primenom u saradnji s lokalnom samoupravom.

"To je dobar početak jedne nove industrije koji treba da isprati i zakonska regulativa", zaključio je Bojović.