Čitaj mi!

Krenuo ugovoreni izvoz pšenice i kukuruza u Albaniju

Ugovoreni izvoz 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza u Albaniju počeo je da se realizuje, rečeno je Tanjugu u Udruženje "Žita Srbije". Kada je reč o Italiji, odobrene količine za izvoz su male, imajući u vidu da između 27 i 30 odsto našeg izvoza pšenice i kukuruza ide u Italiju. U PKS ocenjuju da bi privremenu zabranu izvoza žitarica i brašna trebalo ukinuti ili bar uvesti kvote za izvoz.

Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla je da su izvoznici čekali pet dana da dobiju formalnu dozvolu od Vlade Srbije za taj izvoz, kao i da će, po odobrenju vlade, u Italiju biti izvezene male količine žitarica.

Savovićeva je dodala da je dozvoljen izvoz za samo jednog italijanskog kupca u količini od 67.000 tona kukuruza i 17.000 tona pšenice.

Ministri poljoprivrede Srbije i Severne Makedonije ranije su dogovorili da izvoz pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja u Severnu Makedoniju bude nastavljen prema ranije ugovorenim količinama.

U Privrednoj komori Srbije ocenjuju da bi privremenu zabranu izvoza žitarica i brašna za ostale zemlje trebalo ukinuti ili bar uvesti kvote za izvoz da bi proizvođači mogli da iskoriste sadašnje visoke cene i zarade, dok ne počnu da padaju s približavanjem nove žetve.

Kada je reč o Italiji, Savovićeva kaže da su odobrene količine za izvoz male, imajući u vidu da između 27 i 30 odsto našeg izvoza pšenice i kukuruza ide u Italiju.

"Prošle godine je ta zemlja kupila oko pola miliona tona kukuruza i oko 340.000 tona pšenice, a članice Udruženja "Žita Srbije" su do vladine odluke o zabrani izvoza, sa italijanskim uvoznicima imali sklopljene ugovore za 195.000 tona pšenice i 160.000 tona kukuruza", napomenula je Savovićeva.

Dodala je da "Žita Srbije", prema ugovorima koji su ranije sklopljeni, imaju obaveze da do 30. juna na različita tržišta izvezu 459.000 tona pšenice, a do 30. septembra 670.000 tona kukuruza.

Plan prolećne setve 

Savovićeva je iznela podatke da je prošle jeseni pšenicom zasejano 621.000 hektara i ukoliko rod bude na desetogodišnjem proseku od 4,8 tone po hektaru, to znači da bismo mogli da očekujemo nepuna tri miliona tona novog roda.

Prema planu proleće setve, kaže, kukuruz bi trebalo da bude zasnovan na 950.000 hektara, pa bismo uz projekciju desetogodišnjeg prosečnog roda od 7,5 tona po hektaru ove godine mogli da očekujemo 7,1 miliona tona ove žitarice.

"Očekuje se da će ove godine površine pod kukuruzom biti nešto smanjene u korist suncokreta, koji je zbog rata u Ukrajini postao artraktivan za setvu, jer je tražen kao roba, a i zato što mu treba manje đubriva. Procena je da će biti zasejan na 245.000 hektara i ukolikobiude rodio tri tone po hektaru, kao poslednje tri godine, prinos bi bio oko 735.000 tona", rekla je Savovićeva.

Procenila je da će ovog proleća površine pod sojom biti na nivou prošle godine ili malo veće.

Pod sojom ćemo imati oko 240.000 hektara, s tim što očekujemo da prinosi budu 3,2 tone što je oko 770.000 tona na nivou cele zemlje, ukoliko vremensku uslovi posluže.

Prošle godine su zbog suše bili samo dve tone po hektaru, napomenula je direktorka "Žita Srbije".

Naglasila je da ove projekcije ne zavise samo od meteoroloških prilika, već i od toga da li će poljoprivrednici imati dovoljno novca za finasiranje setve, jer im su im ogromne količine robe, usled zabrane izvoza, zarobljena u silosima, a prinuđeni su da troškove setve finasiraju po tržišnim cenama derivata, semena, đubriva i zaštitnih sredstava koje stalno rastu.

"Pre zabrane izvoza, zalihe s kojima je trebalo ući u novu proizvodnu godinu su 430.000 tona. S obzirom da se ovo sve sporo odvija, ući ćemo sa istorijskim zalihama i imaćemo dva probelma, silosi su krcati pšenicom i kukuruzom, pa je pitanje gde ćemo da smestimo novi roda i kada u tako pune silose počne da se utovaruje i rod 2022. dolazi do idelanih uslova za pojavu štetočina i pada kvaliteta uskladištenih žitarica", istakla je Savovićeva.

Koliki su viškovi pšenice i kukuruza 

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS Aleksandar Bogunović kaže da bi trebalo ukinuti zabranu izvoza žitarica i brašna ili bar uvesti kvote.

"Već duže vreme čekamo da se ukine zabrana izvoza, jer je blizu žetva, a viškovi su procenjeni na preko milion tona pšenice i blizu dva miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je prošla godina bila lošija za kukuruz, jer su prinosi bili oko 30 odsto niži nego što se očekivalo, a pšenica je imala jako dobar rod, važno je da se što pre ukloni zabrana izvoza da bi naši proizvođači prihodovali sredstva dok su cene na svetskim berzama jako dobre", rekao je Bogunović za Tanjug.

Dodao je da je jesenas pšenicom zasejano oko 30.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, što znači da bismo mogli očekivati oko četri miliona tona novog hlebnog žita.

Istakao je da su nam se trenutno poklopili dobar prošlogodišnji rod pšenice i visoka cena na berzama, što bi trebalo iskoristiti da se uberu polodovi situacije na svetskom tržištu.

"Zabrana je doneta na kraći period i očekujemo da u dogledno vreme bude uklonjena. Naša preporuka, kao i preporuka proizvođača, jeste da se ne uvede poptuna zabrana, već da se uvedu kvote. Da država definiše količine koje bi mogle da izađu iz zemlje do naredne žetve i da se prati dinamika izvoza, s obzirom na to da realno ne možete u kratkom vremenskom intervalu da izvezete velike količine koje bi ugrozile našu stabilnost", rekao je Bogunović.

Naglasio je da se, osim toga, silosi moraju isprazniti od starog roda pšenice da bi primili novi rod.

Počinje izvoz baržama 

"Inače, u ovo doba godine je nejintenzivnije trgovanje žitaricama, s obzirom da počinje izvoz baržama kojima idu i nejveće količine ove robe. I svakako da pored toga što je najveća koncentracija izvoza u ovom peridu, pogodilo se da su istovremeo i cene veoma dobre, a one će, što smo bliže žetvi, padati s obzirom da već počinje da se trguje s novim rodom. Tako da je izvesno da one neće još dugo biti ovako visoke", istakao je Bogunović.

Izrazio je očekivanje da će mine, koje plutaju delom Crnog mora zbog sukoba u Ukrajini u blizini luke Konstanca preko koje Srbija izvozi žitarice, biti uklonjenje i dodao kako je uprkos ratu Ukrajina uspela da izveze oko 80 odsto svog roda pšenice.

Podsetio je da je Ruska Federacija jedan od najvećih svetskih proizvođača mineralnih đubriva i dodao da Srbija nije ugrožena, jer je obezbedila druge pravce snabdevanja i ima dovoljno đubriva.