Čitaj mi!

Šta se dešava na tržištu nekretnina

Kakve promene očekuju tržište nekretnina u 2022. godini? Kakvi su trendovi, šta se dešava sa cenama, kakva su očekivanja? Odgovore na ova pitanja tražilo je više od 150 učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope, koja je održana u Beogradu. Proceniteljka Danijela Ilić otkriva kako klimatske promene i pandemija utiču na nekretnine i njihovu cenu.

Program Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope pokrio je širok spektar tema, a na prvom mestu - održivost i uticaj klimatskih promena. Predsednica Nacionalnog udruženje procenitelja Danijela Ilić kaže da kao što klimatske promene utiču na život ljudi, tako utiču i na nepokretnosti.

"Zbog povećane dužine trajanja toplotnih talasa dolazi do promene u tradicionalnim materijalima koji se koriste za izgradnju, i lomova i izobličenja na saobraćajnicama. Zaključak jeste da moramo da preuzmemo na globalnom nivo mere da se te klimatske promene ublaže, one se ne mogu sprečiti. Iz tog razloga se donose i regulative, na nivou EU donesen je klimatski zakon u okviru kojeg je zelena agenda", rekla je Ilić gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Ističe da Srbija tradicionalno ima izuzetno dobru građevinsku industriju i da tradicionalno koristi materijale koji su otporni i na visoku temperaturu i na povećanu vlagu.

"Najveća opasnost gde izbijaju požari usled dugih talasa povišene temperature - ako su krovni pokrivači od bitumenoznih materijala. Mi tradicionalno koristimo crep, limene pokrivače. Još uvek u Srbiji nemamo te efekte ali imamo objekte koji imaju povećanu emisiju ugljen-dioksida i na tome treba raditi", kaže proceniteljka.

Ko je otporan na šokove 

Napominje da su pandemija i zatvaranja pokazali da su određene nepokretnosti otporne na te šokove, ali da ima i onih na koje je koronavirus veoma uticao.

"Zaključak je da su najviše bili ugroženi gradski biznis hoteli, nije bilo poslovnih putovanja, nije bilo konferencija. Tako da su oni u nekom izraženom problemu. Dok neki drugi nisu - naprotiv. Imamo porast gradnje logističkih centara i skladišta, usled povećane potrebe da se skladišti roba zbog onlajn kupovine. Imamo povećanu potražnju za stanovima, i donekle i za stambenim objektima koji su van gradskih centara", rekla je Danijela Ilić.

Dodaje da su u zapadnim zemljama kuće na obodima gradova dostigle neverovatnu vrednost, ali da kod nas još uvek nije tako.

Što se tiče poskupljenja stanova, objašnjava da na to uvek utiče povećana tražnja, ali je veliki uticaj imala i pandemija, jer je došlo do zastoja transporta i proizvodnje građevinskog materijala.

"To ne može da se zanemari ili zaustavi, ako cena građevinskog materijala i transporta ide gore, onda će i ono u što se ugradi ići gore. Međutim, sve centralne banke u Evropskoj uniji, i Evropska centralna banke, su se saglasile da su ovi faktori privremeni i dali prostor do proleća 2022. da se vidi da li će biti privremeni i nakon toga će se vršiti evaluacija dalje strategije", rekla je Ilić.

Šta se dešava sa cenom 

Ističe da je Beograd lider u regionu u izgradnji i da se potpuno transformisao poslednjih godina.

"'Beograd' na vodi je 'lendmark', reperni kompleks, koji privlači dosta i turista i kupaca, ne samo iz Srbije već i iz inostranstva. Mislim da je naša dijaspora jako zainteresovana za život pored vode u Beogradu", rekla je Danijela Ilić.

Napominje i da na odluku investitora da grade u nekoj zemlji utiče više faktora, pre svega - finansijska i politička stabilnost, da je njihov uloženi kapital bezbedan, visina povraćaja, dostupnost finansiranja, kamatne stope, izlazna strategija...

Govoreći o niskim kamatnim stopama koje omogućavaju da potražnja za stanovima bude veća, Danijela Ilić naglašava da su banke oprezne i da budno prate sve rizike koje su povezane sa finansiranjem, posebno kada su u pitanju kolateralizovani krediti.

Objašnjava da banke pri odobravanju kredita imaju svoje skale i hijerarhije rizika, što je posebno važno u vreme pandemije kada su mnogi poslovi ugroženi.

"Hipoteka nije jedino sredstvo, oni gledaju i druge aspekte - mogućnost servisiranja iz prihoda domaćinstva, ako govorimo o stambenim nekretninama, ili ako govorimo o kreditima u privredi, onda je to mogućnost servisiranja iz poslovanja", kaže proceniteljka.