Čitaj mi!

Fiskalni savet: Deficit budžeta u 2020. iznosio 8,3 odsto BDP-a

Predlog Zakona o završnom računu za 2020. pokazuje da je u toj godini ostvaren negativni fiskalni rezultat od 458 milijardi dinara, odnosno 8,3 odsto BDP-a, saopštio je Fiskalni savet.

Završni račun potvrdio je iznos fiskalnog deficita u 2020, što je informacija kojom smo i ranije raspolagali, a doneo je i neka nova saznanja, naveo je Fiskalni savet u Oceni Predloga zakona o Završnom računu budžeta za 2020. godinu.

Time je potvrđen iznos fiskalnog deficita koji je iskazan u tabelama o redovnom mesečnom izveštavanju o realizaciji budžeta koje objavljuje Ministarstvo finansija na svom sajtu.

"Nova informacija koju nam u užem budžetskom smislu donosi Završni račun jeste to da su i u 2020. godini ukupni prihodi i rashodi Republike zapravo bili veći nego što je bilo iskazano u redovnim izveštajima Ministarstva finansija za po oko 43 milijarde dinara, a ova razlika u celosti se objašnjava delom vanbudžetskih prihoda indirektnih korisnika i njima finansiranih rashoda", kaže Fiskalni savet.

Kada je reč o prihodnoj strani budžeta, Završni račun donosi detaljnu podelu primljenih donacija, dok je veći broj novih saznanja vezan za rashodnu stranu budžeta.

Tako se, na primer, u Završnom računu može pronaći podela rashoda za robu i usluge na nabavku energetskih, komunalnih i drugih specifičnih usluga poput zaštite životne sredine i slično, transferi JLS i OOSO na tekuće i kapitalne, dok se u okviru javnih investicija može naći podela na kupovinu i izgradnju zgrada, kapitalno održavanje objekata i drugo.

Prihodi i rashodi indirektnih korisnika koji nisu uključeni u redovno izvršenje su i dalje veliki i premašuju 43 milijarde dinara (0,8 odsto BDP-a).

Važna informacija iz Završnog računa za 2020. je da su indirektni korisnici ostvarili prihode veće od 43 milijarde dinara iz vanbudžetskih izvora, tačnije od prodaje dobara i usluga i transfera drugih nivoa vlasti, navode iz Fiskalnog saveta.

Najveći deo ovih prihoda realizuje se u sektoru obrazovanja (osnovne i srednje škole, fakulteti, studentski i učenički standard), a mali iznos uočavamo na razdelu nekoliko specifičnih tela.

Ti prihodi, zajedno sa rashodima finansiranim iz ovih izvora, nisu obuhvaćeni u mesečnim izveštajima o realizaciji budžeta koje tokom godine objavljuje Ministarstvo finansija, kažu u Fiskalnom savetu.

"Iznose saznajemo tek kad stigne završni račun, dakle najmanje godinu dana nakon što je konkretna fiskalna godina okončana. Smatramo da je njihovo uključivanje u analizu opravdano iako ne utiče na fiskalni rezultat, jer menja strukturu rashoda i prihoda. Postoji potreba, naime, da se makar i sa određenim kašnjenjem redovne evidencije o realizaciji budžeta upotpune za deo pomenutih vanbudžetskih prihoda (i njima finansiranih rashoda) - na primer, da se uvede kvartalno izveštavanje o vrednosti ovih transakcija".

Takva praksa bi, kako je navedeno, naterala indirektne korisnike da racionalnije raspolažu javnim (užim budžetskim) sredstvima, to jest da za finansiranje tekuće potrošnje prvo iscrpe sopstvene izvore pa tek onda budžetske.

Završni račun nam je otkrio da je kroz tekuću budžetsku rezervu tokom 2020. potrošeno 14 milijardi dinara više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima.

Konkretno, čak 41 korišćenje budžetske rezerve ukupne vrednosti 14 milijardi dinara (više od 110 miliona evra) svrstano je u kategoriju poverljivih dokumenata, usled čega rešenje o upotrebi nije prikazivano u realnom vremenu, navodi Fiskalni savet.

Takođe, dodaje, da postoje i neke važne oblasti koje Završni račun nije dovoljno rasvetlio, što otvara prostor za dodatno suštinsko unapređenje ovog dokumenta.

Tako, na primer, tek iz Završnog računa može da se vidi da je masa zarada na Republici u 2020. godini bila 19 milijardi veća nego što se prikazuje u podacima ministarstva (327 umesto 308 milijardi), što dalje implicira da je plan iz novembarskog rebalansa zapravo probijen za 1,3 odsto (više od četiri milijarde), navodi Fiskalni savet.