Čitaj mi!

Mićović: Cena nafte nikada brže nije rasla

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da je "brzina poslednjeg povećanja cene nafte najveća do sada". Ova cena nije bila još od 2010. godine, kada je barel bio 100 dolara, naveo je Mićović, ocenjujući da posle ovako naglog skoka sledi blagi pad cene.

Cene sirove nafte zabeležile su još jedan skok. Probijena je barijera od 80 dolara po barelu. U nekim državama u okruženju već se beleže veća poskupljenja derivata. Postavlja se pitanje šta je razlog i kako će se to odraziti na cene na našim pumpama.

Uzrok za ovaj skok je porast ekonomske aktivnosti u državama koje su posle vakcinacije počele da ukidaju restrikcije. U isto vreme, zalihe velikih proizvođača su ograničene, pa i to utiče na cene. Da li je cena nafte skočila i zbog visokih cena gasa ili nestašice uglja?

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da je energetsko tržište povezano i da uvek dolazi do određenog prelivanja, a u ovom slučaju i trgovci su očekivali ekonomski rast. 

"Trgovci su počeli da kupuju velike količine nafte, stvarajući zalihe da bi se pripremili za taj period. Međutim, došli smo do paradoksa da su izazvali takvu neravnotežu proizvodnje i potražnje da je za veoma kratko vreme poskupela nafta. Pitanje je sada da li će visoke cene sada sputati ekonomski rast koji trgovci očekuju", naveo je Mićović i dodao da je upravo sve to uzrok za skok cene nafte u poslednjih mesec i po dana.

Prema njegovim rečima, od početka 2020. do danas zastupljen je trend rasta cene nafte, a poslednjih 50 dana, od 22. avgusta do 12. oktobra, dolazi do veoma naglog rasta cene nafte, što se može videti na veoma strmoj krivoj, 28 odsto je poskupela nafta u ovom periodu.

"Po pravilu, iza ovako strmog rasta sledi pad cena nafte, jer sada trgovci gomilaju zalihe da bi imali čime da nastupe na tržištu, a kada budu prepuni zaliha, cene će padati. Zemlje OPEKA su odlučile da ne povećavaju proizvodnju, da ovo nije realna potreba tržišta i ne žele da koriguju svoju odluku o postepenom povećanju proizvodnje", naveo je Mićović.

Korekcija prognoze na mesečnom nivou 

Dodao je da je prosečna cena sirove nafte za 58 odsto viša ove godine nego prošle, a ona je veća i od cene u 2014. do sada.

"Brzina promene cene nafte je najveća sada. Pominje se da u poslednje tri godine nije dostignuta ova cena. 2018. godine je bila jedna epizoda kada je cena nafte dostigla 80 dolara po barelu. Ako to izuzmemo, ova cena nije bila još od 2010, 2011. kada je bila 100 dolara po barelu", istakao je Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Istakao je da svetski poznavaoci procene kretanja cena koriguju na mesečnom nivou, nemoguće je bilo šta predvideti.

Svetska banka je, kako kaže, korigovala rast, što uliva bojazan kod proizvođača nafte i vrlo su oprezni, a visoke cene, poput 100 dolara po barelu, ne odgovaraju ni njima, jer bi to urušilo ekonomski rast i potrošnju. Njihov cilj je postizanje održive cene.

Napominje da se tehnološka rešenja u celom svetu, kada je u pitanju saobraćaj, zasnivaju na nafti, a postupna zamena nafte je nešto što je rešenje, da ne bi došlo do ozbiljnih problema.

Govoreći o posledicama koje ćemo videti na pumpama u Srbiji, kaže da se ovaj rast cena nafte već odrazio na benzinskim stanicama, nedeljno je cena dizela rasla oko dinar, benzina oko 50 para nekoliko poslednjih nedelja i ukupno je benzin ove godine poskupeo 28 dinara, a dizel 23 dinara, što je znatan rast cene goriva.

"Srpsko tržište deli sudbinu svih drugih tržišta. Znatno jeftinije gorivo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji se menja. Ono je znatno jeftinije jer su državne dažbine manje, ali promene su i kod njih vidljive", istakao je Mićović.

O smanjenju akciza 

Veliko poskupljenje goriva je u Hrvatskoj i tamo se čak pominje i mogućnost smanjenja akciza. 

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije je rekao da o tome razmišljaju sve zemlje. Navodi primer iz 2012. godine, kada je država Srbija na određeni period smanjila akcizu.

"U Srbiji, osim smanjenja akciza, imamo još prostora da razmišljamo o svim drugom troškovima kojim smo opteretili samo tržište naftnih derivata. Pokrenuta je inicijativa da se razgovara da li možemo učiniti tržište racionalnijim", kaže Mićović, dodajući da ne možemo da utičemo na globalno tržište, ali da možemo kod nas da uradimo mnogo stvari.

Kada je reč o eventualnom "britanskom scenariju" u Srbiji - da goriva ima u skladištima, a da ga nema na pumpama, naglašava da je svaka karika u lancu od pumpe do naftnih polja bitna i zato je važno što se formiraju obavezne rezerve derivata nafte, koje je počelo, ali nedovoljnim tempom, sama kupovina nafte se ne odvija kako treba.

Ističe da je doneta Uredba i o formiranju operativnih rezervi. Ministarsvo je obavezalo sve energetske subjekte da moraju o svom trošku da kupe naftu i da u svakom trenutku imaju, što se odnosi na proizvođače i uvoznike, koji će morati na zalihama da imaju po četiri dana isporuka na tržište, što će se povećavati iz godine u godinu, dok se ne dostigne 10 dana u rezervama za isporuku na tržište. 

"To je jedna ozbiljna količina koja će morati da bude skladištena i to je jedan ozbiljan trošak koji će opteretiti cenu goriva", istakao je Mićović ukazujući da će to obezbediti sigurnost dužu od 10 dana u slučaju krize.

Mićović ne očekuje da će cena nafte još rasti, kao i da se nada da će uslediti blagi pad.