Čitaj mi!

Industriji nedostaje 50.000 tona starog papira – može li privreda da raste, a da ne šteti prirodi

Da privreda može da raste, a da ne šteti prirodi, prve su dokazale nordijske zemlje. Iskustva su prenele Srbiji kroz poseban projekat, uverene da je, uz dobro planiranje i upravljanje, taj način poslovanja velika šansa za razvoj Srbije.

Zaštita životne sredine nije trošak. U evropskom fondu, u okviru investicionog plana za Zapadni Balkan, za narednih sedam godina obezbeđeno je oko 30 milijardi evra.

"To su sredstva koja će biti uslovljena spremnošću projekata i koja će biti uslovljena tom regionalnom dimenzijom u smislu projekata koji će zaista dovesti do ubrzanja celog regiona ka ciljevima zelene agende", istakla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije.

Srbija je prva u regionu koja ima mapu puta. Industrija, poljoprivreda, proizvodnja hrane, otpad od hrane, plastika, ambalažni i građevinski otpad izdvojeni su kao sektori sa najvećim potencijalom za prelazak na cirkularnu ekonomiju.

"U fokusu programa biće i podrška u primeni modela cirkularne ekonomije i podrška lokalnim samoupravama i podsticanje inovacije i saradnje za biznis i naučno-istraživački sektor", napominje Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine.

Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije deo je neizbežnih promena na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

"Tu se ne radi samo o uštedi novca, već, što je još važnije, o kvalitetu života građana i konačno opstanku planete", ukazuje Jern Jelsta, ambasador Finske u Beogradu.

Apsurd je i da, dok se gušimo u otpadu, industriji nedostaje 50.000 ambalažnog stakla, 30.000 drvnog otpada, isto toliko plastike i najlona i više od 50.000 tona starog papira.

"Govorim o tome kako da ono što jeste otpad postane nova sirovina i vrlo mi je važno da kada gledamo DNK srpske privrede, da ono što je u velikim korporacijama otpad postane sirovina za neki mikro i mali biznis", kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Trenutno se radi na dekarbonizaciji. Za to će biti potreban novac i zbog toga će biti veoma važno da se taj takozvani zeleni novac, koji se ubira od kompanija zagađivača, uloži u infrastrukturu za zelenu ekonomiju.