Proboj na tržište Evroazijske unije, ko će izvući najveću korist – jabuke nisu jedini adut

Pre nekoliko dana na snagu je stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije.

Jelena Ivanković iz Privredne komore Srbije rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je sporazum važan i prirodan nastavak onoga što smo već imali – dobrih trgovačkih odnosa sa tržištem Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Sporazum, kako ističe, sadrži integrisane sve vidove liberalizacije i sve što je bilo dobro u ta tri sporazuma i što je unapređeno sa modernim principima trgovine i principima Svetske trgovinske organizacije.

"Dobili smo moderan, napredan sporazum sa mogućnošću da se dograđuje, koji je naše tržište slobodne trgovine proširio i na Kirgijsku Republiku i na Jermeniju, što je povećalo tržište od 184 miliona ljudi", rekla je Ivankovićeva.

Zemlje koje pripadaju Evroazijskoj uniji su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgijska Republika i Jermenija.

Prvi koraci u saradnji su informisanje privrednika šta je to novo, šta je olakšano i ubrzano.

Ivankovićeva kaže da je dobra vest da kamioni više neće stajati na granicama zbog formalnih grešaka koje ne utiču na poreklo robe, a naše tržište se proširilo za 10 miliona ljudi.

"Ove tri države, s kojima smo već imali bilateralne sporazume, imale su 174 miliona ljudi, sada imaju 184 miliona, tržište je dobro platežno", rekla je ona.

Ukazuje da tržište Evroazijske unije ima BDP od 5.000 milijardi godišnje, lideri su po proizvodnji uglja, nafte, gasa, gvožđa, čelika – po svim strateškim sirovinama je bogato područje, okreće se i Kini i Indiji i proširuje se na sve strane.

Nama ovaj sporazum pruža mogućnost da dobre stvari iskoristimo, istakla je ona.

Sporazum ne obavezuje dve strane na direktnu prodaju 

Ivankovićeva kaže da je novina što sporazum ne obavezuje dve strane na direktnu prodaju.

Dodaje da do sada roba koja ima preferencijalno srpsko poreklo mora da krene iz Srbije i faktura da bude iz Srbije, da ide na direktan način iz jedne u drugu zemlju, potpisnicu  sporazuma.

"Sada je dozvoljeno da roba krene iz Srbije pod uslovom da ima preferencijalno poreklo, a da faktura može stići iz treće zemlje. Roba mora da ispuni određena pravila – da bude srpskog preferencijalnog porekla, da imamo u svim tranzitnim državama potvrdu njihovih carinskih organa da roba nije zamenjena, dorađena, bilo šta što bi menjalo njeno poreklo, znači jedan sertifikat o nemanipulaciji ili neka druga transportna dokumenta koja potvrđuju da je to roba srpskog porekla, koja je autentično krenula iz Srbije", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, ovo će smanjiti troškove za firme i povećaće i kontrole. Podseća da je rusko tržište vrlo rigorozno po pitanju kontrola, ali "spremni smo na sve i naše kompanije dobro prolaze".

Ivankovićeva podvlači da će posebnu korist od sporazuma imati agroindustrijski sektor, kao jedan od vodećih izvoznih sektora, zato što je naša izvozna roba broj jedan za Rusiju, koja je 99 odsto evroazijskog tržišta. Reč je jabukama, zatim voću, povrću – smrznuto, sveže, konditorski proizvodi, prerađevine od mesa.

Smatra da će biti koristi i za one koji uvoze sirovine, koji prave nešto ovde pa uvoze sirovine iz ovih zemalja, pogotovo što je tamo u pravilima o poreklu ostala odredba o kumulaciji porekla, tako da su pospešene investicije, saradnja, razmena između partnera.

Ima dosta primera da se jedna kompanija razgrana na tržište Evroazijske unije pa i na Srbiju, isto kao što iz EU dolaze ulagači pa koriste benefite ovog sporazuma, kaže ona.

Evroazijska unija ima svoje propise 

Tržište je zahtevno jer su standardi i tehnički zahtevi često oštriji nego u EU.

Prema njenim rečima, Evroazijska unija ima svoje propise, svoje tehničke reglemane kojima propisuju karakteristike kvaliteta, standarde koje naši proizvodi i svi proizvodi sveta moraju da zadovolje kada žele da uđu na to tržište.

"Imali smo primedbe da se nismo dovoljno trudili da upodobimo te standarde domaćim proizvođačima, to ne stoji. Ovi standardi važe za ceo svet. Moramo tehnologiju da upodobimo, moramo sertifikate da pribavimo, a uloga PKS-a je da o svemu tome obaveštava na vreme privrednike da ukoliko postoji neki predlog ili nešto što bi nam odgovaralo u narednom periodu, to da se inkorporira u sporazum i u njihove propise, pa ukoliko može, da dostavljamo partnerskoj drugoj strani", istakla je Ivankovićeva.

Postoji zajednički komitet koji će se na brz i efikasan način baviti otklanjanjem nekih formalnosti, prepreka koje će se pojavljivati u svakodnevnom poslovanju.