Vlahović: Privreda Srbije tokom pandemije prošla neoštećeno, globalni oporavak bolji od očekivanog

Međunarodni monetarni fond ocenjuje da je Srbija imala manji privredni pad u 2020. godini nego drugi u regionu, zahvaljujući merama podrške privredi i građanima. Stručnjake plaši nagoveštaj rasta inflacije u zoni dolara i evra, što bi moglo da dovede i do rasta kamata ne kredite. Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao je da je Srbija tokom pandemije, prema procenama EBRD-a i Svetske banke, prošla prilično neoštećeno zbog strukture ekonomije čije glavne grane nisu povezane sa međunarodnim tržištem, a da globalni oporavak od krize teče bolje nego što je očekivano.

Aleksandar Vlahović je naveo da je pandemija koronavirusa samo ubrzala promene koje je sa sobom donela četvrta industrijska revolucija, koje stvaraju neke nove šanse za zemlje u razvoju kao što je Srbija.

"Što se tiče projekcije za ovu godinu, vrlo je verovatno da će Srbija već na kraju trećeg kvartala dostići svoj pretkrizni nivo, dakle ono što je imala u martu, u prvom kvartalu prošle godine", naveo je Vlahović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.

Dodao je da je Srbija, prema ocenama EBRD-a i Svetske banke, prošla prilično neoštećeno kroz tranziciju zahvaljujući strukturi privrede i ekonomije, pošto se radi o tradicionalnoj strukturi gde dominiraju grane koje nisu uključene u međunarodno tržište zbog čega su rezistentnije.

"Sa druge strane, Srbija je jedan snažan pozitivan efekat iz prethodnog perioda prenela u 2020. godinu, pa smo mi u prvom kvartalu prošle godine imali rast od 5,3 posto BDP-a i na kraju, naravno da su svemu doprinele mere finansijske podrške Vlade Republike Srbije u sadejstvu sa onim što je radila Narodna banka", istakao je Vlahović.

"Globalni oporavak teče mnogo bolje nego što se očekivalo"

Dodao je da je očigledno da i globalni oporavak teče mnogo bolje nego što se u startu očekivalo i da su Kina i SAD zabeležile gotovo istorijski pozitivne rezultate u prvom kvartalu, a da su optimistične prognoze i za evrozonu, koja je za Srbiju najznačajnija.

"Vrlo je verovatno da će svet krajem godine dostići pretkrizni nivo, a da će EU negde polovinom naredne godine biti na nivou koji je bio pre početka pandemije kovida 19", kazao je Vlahović.

Govoreći o digitalizaciji, Vlahović je rekao da, „ukoliko želite da snažno prihvatite digitalizaciju, morate da imate šta da digitalizujete".

"Neophodno je razvijati grane, pre svega, prerađivačke industrije, sa visokom dodatom vrednošću, koja ima visoku produktivnost, koja je uključena u međunarodno tržište, radi se o razmenjivim sektorima i to je nešto što bi u narednom periodu trebalo da donese mnogo viši nivo zaposlenosti", rekao je Vlahović.

Dodao je da bi Srbija sebe preporučila kao destinaciju za takozvane "benčmark" investitore iz te oblasti, pošto se oni zbog prekinutih globalnih lanaca snabdevanja povlače iz Istočne Azije i traže bliže destinacije.

"Ulaganje u obrazovanje jedno od tri osnovna temelja strategije razvoja"

Kada je reč o ulaganju u obrazovanje i inovacije, Vlahović je rekao da je ono jedan od tri osnovna temelja buduće strategije razvoja, pored investicija i institucija.

"Obrazovanje je najvažniji faktor razvoja društva i države i u vremenu u kojem se nalazimo, obrazovanje mora da bude modernizovano, zapravo da prihvati postulate kreativnosti, kritičkog mišljenja, celoživotnog učenja", kazao je Vlahović.

Naglasio je da se na biznis forumu na Kopaoniku godinama govori o potrebi reforme obrazovanja i da, prema studiji Svetske banke, dve trećine kompanija u Srbiji ne mogu da planiraju svoj razvoj pošto ne mogu da pronađu adekvatnu radnu snagu.

"Obrazovanje mora da ima direktnu vezu sa tržištem rada i da se na taj način obezbedi kritični faktor razvoja države i društva u narednom periodu ukoliko želimo da razvijamo grane koje donose visoki tehnološki progres i produktivnost", naveo je Vlahović.