Čitaj mi!

Da li je u Srbiji zaštićena konkurencija – kako karteli na aukcijama oštećuju državni budžet

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Trifunović kaže za RTS da u Srbiji ima grana u kojima je konkurencija na visokom nivou, poput maloprodaje, ali i onih gde postoji velika mogućnost zloupotrebe dominantnog položaja ili kartelskog udruživanja.

Dejan Trifunović podseća da se zaštita konkurencije javlja kao disciplina krajem 19. veka u SAD pod nazivom antimonopolsko zakonodavstvo.

"To više nije adekvatan termin, jer se monopoli danas retko mogu sresti u stvarnosti, pa danas koristimo termin zaštita konkurencije", objašnjava Trifunović.

Navodi da se jedan domen zaštite konkurencije tiče spajanja preduzeća.

"Ako se spajaju direktni konkurenti na tržištu, to je nešto što smanjuje stepen konkurencije. Ako se spajaju neka mala preduzeća, to nije problem, ali ako se spajaju dva velika preduzeća, to direktno može da pogodi potrošače kroz povećanje cene", kaže Trifunović.

Ističe da je zloupotreba dominantnog položaja drugi domen zaštite konkurencije.

"Dominantan položaj nije nešto što je samo po sebi štetno. Možete imati preduzeće koje ima veliko tržišno učešće, ali ne sme taj dominantan položaj da zloupotrebljava. Dakle, drugi zadatak zaštite konkurencije je da spreči zloupotrebu dominantnog položaja kroz nametanje prekomernih cena, diskriminaciju cena, pokušaj izbacivanja drugih konkurenata sa tržišta", objašnjava Trifunović.

Kaže da se treći segment tiče restriktivnih sporazuma, koji mogu biti horizontalni – poznati kao karteli.

"Tu se preduzeća udružuju, dogovaraju se o cenama, što je zabranjeno, dogovaraju se o podeli tržišta, dogovaraju se o ograničenju proizvodnje", navodi Trifunović.

Kaže da vertikalni sporazumi podrazumevaju da uvoznik ili proizvođač ograničava prodavca da ne može prodavati robu ispod neke minimalne cene.

"Karteli na aukcijama oštećuju državni budžet"

Profesor Trifunović kaže da u Srbiji ima grana u kojima je konkurencija na visokom nivou, ali i onih gde postoji mogućnost zloupotrebe dominantnog položaja.

"Što se tiče naše zemlje, postoje grane u kojima je konkurencija na visokom nivou, kao što je maloprodaja, gde je situacija dosta bolja ulaskom novih lanaca na tržište", kaže Trifunović.

Ističe da postoje i sektori koji su visoko koncentrisani i gde postoji mogućnost zloupotrebe dominantnog položaja ili kartelskog udruživanja.

"Postoji još jedan segment u Srbiji koji nije dovoljno regulisan. Naša Komisija za zaštitu konkurencije postoji od 2007. godine, a ranije smo imali socijalistički samoupravni sistem u kojem tako nešto nije ni postojalo. Treba vremena da se sve to postavi na neki nivo, da se usvoji tradicija i način razmišljanja", naglašava Trifunović.

Naglašava da često postoje karteli na aukcijama koji značajno oštećuju državni budžet.

"Ako imate neki tender za državni posao, može se desiti da se pet potencijalnih ponuđača dogovore da jedan učestvuje na jednom tenderu, drugi na drugom, a da ostali podnose fiktivne ponude – svesno ponude više cene. To je nešto što pravi štetu državnom budžetu", ističe Trifunović.

Kaže da to nije problem samo kod nas, već postoji i u zemljama koje imaju razvijenu tradiciju zaštite konkurencije, poput Japana ili Švajcarske.

"Nije posao potrošača da primarno kontrolišu konkurenciju"

Profesor Trifunović kaže da sami potrošači mogu da signaliziraju, da primete da su neke cene odjednom prekomerno povećane bez opravdanog razloga.

"Svaki potrošač može da prijavi Komisiji kada sumnja da je došlo do kršenja zaštite konkurencije od strane tržišnih učesnika. Potrošači služe kao neko ko može da signalizira", objašnjava Trifunović.

Ističe da nije posao potrošača da primarno kontrolišu konkurenciju.

"Ne bi bio dobar princip da potrošači tuže svakoga za sve i svašta. Nije svako povećanje cena neopravdano. Postoje razni mehanizmi kojim se antikonkurencijsko ponašanje može umanjiti", kaže Trifunović.

"Veća cena ulja uslovljeno berzanskim kretanjima"

skoku cene ulja u Srbiji Trifunović kaže da je to tržište u Srbiji visoko koncentrisano, jer postoji nekoliko dominantnih učesnika.

"Dva učesnika na tom tržištu su 2017. odlukom Komisije kažnjena zbog kartelskog udruživanja i veštačkog umanjivanja proizvodnje", podseća Trifunović.

Kaže da ne veruje da bi se tako nešto ponovilo i smatra da se u ovom slučaju radi o uslovljenom međunarodnom kretanju cene ulja, jer je rod suncokreta samo kod nas prošle godine bio niži za 100.000 tona.

"Tako je i u okolnim zemljama, što je uslovilo porast cene. Mislim da je to povećanje cene ulja više uslovljeno berzanskim kretanjima nego što je u pitanju povreda konkurencije", ističe profesor Trifunović.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">