Evropa više ne strepi od gasne krize, ali borba za globalnu energetsku dominaciju se nastavlja

Evropa više ne zavisi od dotoka gasa preko Ukrajine, proradili su drugi pravci: "Južni gasni koridor" – nastao spajanjem gasovoda TANAP i TAP doprema azerbejdžanski gas preko Gruzije i Turske, u Grčku, Albaniju i sve do Italije.

Uz "Turski tok" Turska je postala gasno čvorište jugoistočne Evrope. Druga cev tog gasovoda kao "Balkanski tok" proteže se preko Bugaske, Srbije do Mađarske. 

Nemačka je sa "Severnim tokom", glavni snabdevač ruskim gasom zapadne Evrope. Sa Rusima se bore da završe i "Severni tok 2" jer preostalih još samo šest odsto trase stopiraju američke sankcije.

Srećko Đukić, ekonomista i diplomata, smatra je suštinski sudar između Amerike i Rusije u Evropi na polju energije u oblasti gasa. 

"Ne u oblasti električne energije, u oblasti nafte, nuklearne energije već gasa. Zato što je gas sirovina 21 veka i tu se prelama praktično sva ekonomska politika između zemalja", objašnjava Đukić.

Tržišnu gasnu utakmicu dodatno podstiče i sve više terminala za tečni gas. U Hrvatskoj je končno je proradio LNG terminal na Krku. 

Bugarska sa Grčkom već gradi interkonektor za taj gas iz luke Aleksandropolis. Srbija, do leta počinje gradnju gasne interkonekcije do Bugarske.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, kaže da će početkom 2023. Srbija biti povezana sa Bugaskom kroz interkonekciju Niš–Dimitrovgrad–Sofija što će nam dati mogućnost da dobijamo gas iz još nekog drugog prvca. 

"U isto vreme 2021. godine mi radimo projektnu dokumentaciju za interkonekcije sa Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom jer hoćemo da Srbija bude nezaobilazna u tom tranzitu gasa", poručuje Mihajlovićeva.

I dok su istraživanja novih naftnih bušotina gotovo obustavljna, zanimljivo je da je i u pandemiji zabeležena ekspanzija novih gasnih nalazišta i gasnih investicija.

"Jedan vrlo perspektivni pravac snabdevanja je iz istočnog Mediterana. Znači gas iz Kipra, Grčke i Izraela koji bi bio jedna zapravo velika alternativa ruskom gasu u Evropi", ističe Srećko Đukić.

Dok evropske zemlje same pokušavaju da obezbede isplative alternativne dotoke, Amerika čini sve da Evropi nametne svoj tečni gas i smanji njenu zavisnost od ruskog plavog energenta. 

Istovremeno, Rusija već osvaja i azijsko tržište. Sa Kinom napreduje u gradnji i druge deonice jednog od najvećih gasovoda na svetu – "Snaga Sibira" koji povezuje dve države.