Fiskalni savet: Srbija nije blizu fiskalne krize, ali budžet je trebalo opreznije planirati

U objavljenim ocenama budžeta za 2021. godinu, Fiskalni savet (FS) ističe da Srbija, i pored svetske zdravstvene krize, trenutno nije blizu opasnosti izbijanja fiskalne krize i da će država sigurno moći i u narednom periodu uredno da izvršava sve svoje finansijske obaveze.

To je, kako se navodi, neposredan rezultat uspešno sprovedene fiskalne konsolidacija i bolnih mera koje su opravdano sprovedene.

Fiskalni savet ipak ukazuje na neke rizike koje nosi 2021. godina.

Savet podseća da se predlogom budžetskog zakona predviđa deficit Republike od 178,5 milijardi dinara (3,0 posto BDP-a) i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijardi dinara.

Savet dodaje da taj plan počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u 2021. biti visokih 6,0 procenata, što zbog neizvesnosti vezanih za razvoj epidemiloške situacije može da bude dovedeno u pitanje.

U slučaju nižeg privrednog rasta, kako upozoravaju, javni prihodi se ne bi realizovali po planu, pa bi deficit mogao da se poveća na blizu 4,0 posto BDP-a, dok bi učešće javnog duga u BDP-u, umesto smanjenja, moglo da poraste na preko 60 odsto.

Ukoliko se u 2021. nastave nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi, svakako manji, paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije, navodi se u ocenama.

"Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do 2,0 posto BDP-a", ocenjuje Fiskalni savet.

"Najveći problem budžeta prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru"

Prema mišljenju Fiskalnog saveta, opreznije planiranje je moglo da se postigne zamrzavanjem zarada u javnom sektoru i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni, među koje svrstava troškove opremanja bezbednosnog sektora, izgradnju aerodroma u Trebinju, subvencije za elektronske fiskalne kase, subvencije za taksiste, izdvajanja za privlačenje investitora...

Savet preporučuje Vladi da projekte za 2021. koji nisu prioritetni počne da realizuje tek kada i ako se uveri u snažan privredni oporavak, kako bi se sprečilo preveliko povećanje deficita i javnog duga u idućoj godini.

Kao najveće strukturne probleme unutar budžeta za 2021, Savet vidi "prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru".

Napominje da četiri velike rashodne stavke u budžetu predstavljaju: izdaci za zdravstvenu zaštitu, penzije, zarade u javnom sektoru i subvencije i neto budžetske pozajmice.

Smatra da su povećani izdaci za zdravstvo i penzije, iako su znatno iznad održivog nivoa, načelno opravdani i da ne bi trebalo da predstavljaju trajan izvor nestabilnosti javnih finansija.

"Vlada je u otežanim uslovima krize uspela da nabavi izuzetno velike količine potrebne zdravstvene opreme, da uloži u postojeće objekte i izgradnju novih, a planira da nastavi s tim i u 2021, što je olično", ističe FS.

Savet takođe podržava planirano povećanje penzija u 2021, pod uslovom da Vlada nastavi dosledno da se pridržava "švajcarske" formule i nakon završetka krize.

"Najbolji element budžeta povećanje izdvajanja za javne investicije"

Kao najbolji element predloženog budžete, Fiskalni savet izdvaja dalje povećanje izdvajanja za javne investicije koje su u 2021. planirane na veoma visokom nivou.

"Budžetom za 2021. predviđeni su rekordni kapitalni rashodi Republike od 274 milijardi dinara, a na nivou konsolidovane države planiraju se ukupne investicije od oko 330 milijardi dinara (oko 5,5% BDP-a)", konstatuje FS.

Naglašava da ulaganja države u putnu i železničku infrastrukturu nisu bila umanjena ni tokom krizne 2020, te ocenjuje da to znači da je u ovoj krizi izbegnuta jedna od većih grešaka ekonomske politike Srbije nakon završetka svetske ekonomske krize iz 2008, kad su javne investicije smanjene, umesto da se povećaju.

Rizik po budžetski deficit su, kaže FS, subvencije i plate u javnom sektoru.

Da bi se taj rizik otklonio, potrebno je da plate u javnom sektoru duži niz godina rastu sporije od privrednog rasta i od plata u privatnom sektoru, a da se najvažnija javna i državna preduzeća temeljno restrukturiraju.

U tom kontekstu, FS primećuje da se skoro svake godine pojavljuju neka javna i državna preduzeća kojima je potrebna pomoć iz budžeta zbog nagomilanih dugova i obaveza usled neuspešnog poslovanja, navodeći poimence "Er Srbiju", "Elektroprivredu Srbije", "Petrohemiju", "PEU Resavicu"...

Kritike Fiskalnog saveta na račun pojedinih mera Vlade, pratila je celodnevna kritika rada tog tela u Skupštini Srbije.