Čitaj mi!

Petrović: Srbija je mogla da ima manji deficit, glavni promašaj pomoć od 100 evra

Deficit u iznosu od 8,8 odsto je nešto veći nego što bi smeo da bude, smatra predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Ocenio je da je Srbija mogla da ima manji deficit, ali da se to nije dogodilo zbog strukturnih problema i nekih neefikasnih mera. Dodao je i da Fiskalni savet podržava rast penzija od 5,9 odsto u idućoj godini.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović ocenio je na skupštinskom Odboru za finansije da bi deficit Srbije trebalo porediti sa zemaljama centralnoistočne Evrope, a ne sa Francuskom, SAD, Velikom Britanijom.

"Naš deficit od skoro devet odsto veći nego prosek u centralnoistočnoj Evropi, a centralnoistočna Evropa će imati u proseku deficit od 7,5 odsto. Po performansama trebalo bi da imamo manji deficit, jer je pad proizvodnje kod nas manji nego u centralnoistočnoj Evropi", istakao je Petrović.

Smatra da je taj deficit u Srbiji veći zbog stukturnih problema i nekih neefikasnih mera ekonomske politike, a kao glavni "promašaj" je istakao pomoć građanima od 100 evra, navodeći da je ta mera povećala deficit za 1,3 procentna poena.

Petrović je pitao da li budžetske pozajmice u rebalansu budžeta idu "Er Srbiji", kao i da li je dodatnih 40 miliona evra za energetiku namenjeno EPS-u.

"Kada se sve sabere, deficit bi mogao da, umesto skoro devet odsto, bude 6,5 odsto", smatra predsednik Fiskalnog saveta.

Petrović napominje i da će rezultat tog deficita biti javni dug od 60 odsto na kraju godine, što je, kaže, visok dug za Srbiju, naročito imajući u vidu da su naše kamatne stope duplo veće od kamatnih stopa u razvijenim zemljama.

Naveo je da je dobro to što javne investicije nisu umanjene, jer su uslov za rast, ali je, kaže, važno da one idu u oblasti gde će dati rezultate, kao što su zdravstvo, obrazovanje, zaštita životne sredine i infrastruktura.

"Upravo je ova kriza pokazala koliko je bilo potrebno više ulagati u obrazovanje i zdravstvo, a manje u neproduktivne oblasti, kao što su policija i vojska", rekao je Petrović.

Saopštio je i da je projekcija Fiskalnog saveta u vezi sa padom BDP-a slična onoj koju ima i Ministarstvo finansija i iznosi minus 1,5 odsto.

Petrović je rekao i da Fiskalni savet podržava, kada je reč o budžetu za 2021. godinu, rast penzija od 5,9 odsto, jer je to u skladu sa zakonom, iako će biti veliki pritisak na budžet.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">