Regionalna saradnja nije zamena za evrointegracije, već deo procesa

Plan za zajedničko regionalno tržište napravljen je na evropskom principu "četiri slobode" – slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Ambiciozan, jasno definisan i oročen da se ostvari do 2024. godine.

"Ovo je definitivno proces koji zemlje Zapadnog Balkana treba da usvoje, a Vlade da stvore uslove za njegovu primenu. Tek nakon toga to će da bude uspešna priča. Prvo očekujemo podršku Samitu, a drugo očekujemo punu primenu zajedničkog regionalnog tržišta", navodi Majlinda Bregu, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju.

Srbija je među zagovornicima transporta robe bez nepotrebnih barijera i uz minimalne troškove, putovanja sa ličnom kartom, telefoniranja bez rominga.

Međutim, kod nekih slabijih ekonomija to izaziva strah od moguće navale radne snage iz okruženja, a posebno da je zajedničko tržište samo utešna nagrada umesto članstva u Evropskoj uniji.

"Integraciju između samih ekonomija na Zapadnom Balkanu ne traba shvatiti i to definitvno nije zamena za našu integraciju, odnosno integraciju čitavog regiona u EU", ukazuje Ranka Miljenović, izvršna direktorka CEP-a.

"Bitno je naglasiti da je dosadašnji mini-šengen sada postao sastavni deo ovog plana kroz četiri evropske slobode. Na ovaj način mini-šengen je depolitizovan, depersonalizovan", smatra Anida Šabanović, Spoljnopolitička inicijativa BH.

Iako su odnosi Bugarske i Severne Makedonije opterećeni nekim spornim pitanjima iz prošlosti, u Sofiji će kao kopredsedavajući pokazati da mogu zajedno da rade.

"Očekivanja su da će ova ekonomska saradnja jer je u vidu ove inicijative pre svega ekonomska saradnja doprineti rešavanju značajnih bilateralnih problema", kaže Simonida Kačarska, direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju.

Neke procene govore da bi regionalna ekonomska integracija povećala bruto domaći proizvod u zemljama Zapadnog Balkana za 2,5 odsto, a ukoliko bismo uspeli da se povežemo po ugledu na Evropsku uniju, zabeležili bismo rast BDP-a od 6,7 odsto.