Mihajlović: Srbija postaje tranzitni saobraćajni koridor

Sa delegacijom američke Međunarodne finansijske korporacije razgovaralo se o infrastrukturnim projektima važnim za povezivanje Beograda i Prištine, kao i celog regiona. 

Reč je o projektima putne i železničke infrastrukture, čija vrednost se procenjuje na 3,7 milijardi evra, rekla je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. 

Ministarka građjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je za emisiju U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda naglasila da su velike stvari pred nama, kao i da se to ne odnosi samo na povezivanje sa Prištinom auto-putem Niš-Merdare-Priština, kao i železnicom već i na regionalne projekte na kojima će se raditi.

Mihajlovićeva je istakla da je u fokusu nastavak finansiranja auto-puta od Pločnika do Prištine, za šta treba obezbediti više od 750 miliona evra, kao i izgradnja pruge na tom pravcu.

Dodala je da je za deo auto-puta od Niša do Pločnika obezbeđen novac od evropskih banaka, a izgradnja se očekuje sledeće godine.

Za regionalno povezivanje 13 milijardi evra

"Srbija danas sa svojim projektima učestvuje sa 13 milijardi evra u regionalnom povezivanju. Gradimo prsten povezivanja sa BiH, most preko Save kod Sremske Rače u okviru izgradnje auto-puta Beograd- Sarajevo, biće izgrađjn za dve i po godine. U isto vreme radimo dokumentaciju na deonici dugoj 63 kilometara između Požege i Kotromana", rekla je ministarka.

Kada je reč o Mađarskoj, radimo brzu prugu između Beograda i Budimpešte, regionalnu prugu Subotica-Segedin. Auto-put do Vatina i železnička mreža preko Pančeva gradiće se do Ruminije, ističe ona.

"U saradnji sa Bugarskom smo obezbedili novac preko Evropske investicione banke na modernizaciji i elektrifikaciji pruge između Niša i Dimitrovgrada. Sa Severnom Makedonijom nastavljamo da gradimo prugu od Beograda do Niša, Niš-Preševo. U toku je rekonstrukcija Barske pruge ka Crnoj Gori. I to više nisu projekti negde na papiru, uveliko se radi i to je u našem planu u narednih pet do sedam godina", naglasila je Mihajlovićeva.

Osim infrastrukturnih konekcija podjednako su važne i nefizičke barijere-carine i granični prelazi.

"Naš plan je da sve što se novo otvara mora da bude jedan integrisan sistem, mora postati jedan granični prelaz", ukazuje Zorana Mihajlović i naglašava da ga već imamo sa Makedonijom. U planu je otvaranje jednog graničnog prelaza sa BiH i Republikom Srpskom, imaćemo ga u Sremskoj Rači, u Kotromanu. To smanjuje transportne troškove između 25 i 30 odsto", ističe ministarka.

Do kraja 2021. tri infrastrukturna projekta 

Mihajlovićeva je rekla da će do kraja naredne godine biti završena tri velika infrastrukturna projekta - brza pruga od Beograda do Novog Sada, deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Preljine do Požege i prva deonica Moravskog koridora, od Kruševca do Pojata.

"U decembru 2021 godine plan je da imamo završenu prvu deonicu auto-puta Pojate-Preljina, dužine 27 kilometara, od Pojata do Kruševca. Takođe, na jesen iduće godine završavamo deonice brze pruge od Beograda do Novog Sada i tada ćemo imati i prve brze vozove na toj relaciji koji će putovati oko 25 minuta. To nije pitanje samo povezivanja Beograda i Novog Sada, već pokazuje koliki značaj država danas pridaje modernizaciji železnice", naglasila je Zorana Mihajlović.

Istakla je da će Moravski koridor biti potpuno završen za tri godine, koliko i brza pruga od Beograda do Budimpešte.

Saradnja sa DFC do podrške ženskom preduzetništvu

Jedan od stubova ulaganja Međunarodne razvojne finansijske korporacije je žensko preduzetništvo, istakla je ministarka građevinarstva.

"Za mene je to značajno iz dva razloga. Kao poruka svima da je itekako isplativo ulagati u žensko preduzetništvo a drugo - to su konkretni krediti i načini kako pomoći ženama preduzetnicama. Osnovni problem kod ženskog preduzetništva javlja se posle nekoliko godina rada u njihovim kompanijama", rekla je ona. 

Prema njenim rečima, dodatni kapital je potrebno obezbediti između treće i pete godine, kako bi se pomoglo ženama preduzetnicama da razgranaju svoj posao ili čak i da ga promene.

"Verujem da će krediti koji će se davati za žensko preduzetništvo biti jako povoljni. Naš cilj je da sledeće godine pokušamo da podignemo žensko preduzetništvo za 25 odsto u odnosu na ono koliko je danas", istakla je ministarka Mihajlović.