понедељак, 24.08.2020, 08:00 -> 21:33
Извор: РТС
Аутор: Миле Новаковић
Kad podbaci pšenica, dobro amortizuje paprika
Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.
S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.
U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.
"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".
Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.
Berba paprike je u toku
Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.
Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.
"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.
Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.
Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.
Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.
Коментари