Apoteka Beograd na prodaju

Grad planira da proda i Apoteku Beograd, uz objašnjenje da bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi komunalnim sistemima. Apotekarska ustovana Beograd iduće godine puni pola veka rada. Sa oko 900 zaposlenih jedva sastavljaju smene, ali su umećem i znanjem izdržali konkurenciju još 800 privatnih apoteka u gradu. Kako nezvanično saznajemo, još se ne znaju uslovi prodaje, niti da li će kupac morati da se bavi istom delatnošću.

Menjačnica, kladionica, pa apoteka. Uočavamo u mnogim delovima grada. I ljudi kažu, otvraju se menjačnice i apoteke, jer valjda volimo lakšu zaradu, a i bolešljiva smo nacija.

Za Apoteke Beograd to se ne bi moglo reći. Ostale su na istom mestu.

"Uvek smo ostavljali apoteke da bude na teritoriji koja je potrebna našim građanima", kaže Jasminka Bjeletić, direktorka Apotekarske ustanove "Beograd".

Uvek je bilo teško obezbediti radnike za udaljene ili stalno dežurne apoteke, jer zakon traži tačan broj apotekara i tehničara u smeni. Mogu povremeno primiti nekog na neodređeno, ali zbog odlaska kolega u penziju, odavno traže da za stalno zaposli makar 70 ljudi.

U eri elektronskog zakazivanja pregleda, pisanja recepata i dostupnosti informacija o lekovima, pomalo se gubi uloga apotekara. Ranije su samo oni znali da prepoznaju rukopis lekara, da nam objasne sve dobro i loše. Mnogi bi rekli da su sada samo trgovci, a to nije dobro za struku, jer apotekari imaju ogromno znanje. 

"Uvek se insistira na tome da se pacijent pogleda da se da do znanja da treba malo da sačeka", dodaje Jasminka Bjeletić.

Preživeli najteže dane 

Ipak, radije ćemo otići u državnu apoteku i zbog toga što možemo naručiti kremu, čaj, vitamin i lek i to će nam spraviti.

"Imamo oko 40 laboratorija koje su osposobljene da izrađuju magistralne lekove koji predstavljaju lek specifičan za nekog pacijenta i izrađuju se samo za tog pacijenta", napominje direktorka Apotekarske ustanove "Beograd".

I zaista je magacin koji snabdeva apoteke Vračar pun takvih proizvoda ili lekova napravljenih po odobrenom spisku ili po receptu koji nam propiše lekar. I to donosi zaradu.

Ali ova velika ustanova preživela je dane kada je apoteku mogao da otvori svako. Dobro se snašla i u javnim nabavkama, a i sada kada kupuje od veledrogerija.

U Beogradu preživljavaju i žestoku konkurenciju stranaca, koji mogu direktno da uvoze lekove. I dok su male apoteke zbog takvih nabavki propale, sagovornik kaže da pokrivaju sve troškove i za robu i za komunalije i za solidne plate.

I najavljena prodaja ove ustanove, bar od nekih gradskih čelnika mora biti jako argumentovana, oprezna i precizna.

Da li će veoma ozbiljno tržište ostati bez državne konkurencije i kome prodati veledrogeriji ili bilo kom privatniku, koji može nastaviti proizvodnju, ali i posle dve-tri godine umesto apoteke, na dobrom mestu otvoriti kafanu, banku.

 

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 23. jan 2020, 13:21) - anonymous [neregistrovani]

Nego sta

Da se proda sta god se moze, mozda sutra nece moci.

(četvrtak, 23. jan 2020, 12:47) - Mikica [neregistrovani]

Genijalna je ideja gospodina Joce

Ja se slažem sa Jocom, Beogradu nedostaju kazina, kockarnice i kladionice. To bi trebalo da bude glavna privredna grana u Beogradu. Beograd tako treba da privuče bogate ljude sa Zapada, da u Srbiji ostave milione i milijarde. To je najbolji način da se Srbija ekonomski razvije. A prateća privredna, tj. uslužna delatnost treba da bude legalan rad u seks industriji - na hiljade seksualnih radnica koje bi opsluživale bogatu klijentelu sa Zapada, ali u redno plaćale porez državi. To je moja vizija razvoja Srbije.

(četvrtak, 23. jan 2020, 05:10) - anonymous [neregistrovani]

Milan Panic

Ja sam nekad investirao 14 hiljada dolara u Galeniku, zasto ne bi mogao i u ovu apoteku.