Preko računara lakše do traktora

Nedaleko od Zlatibora i Divčibara, u Zarićima porodica Đokić već šest godina gaji kalifornijsku pastrmku. Trude se da povećaju kapacitete, ali ne ide uvek lako. Ulaganja su velika, a do sada nisu tražili pomoć Ministarstva poljoprivrede.

"Od mlađi do konzuma prođe skoro godinu dana. Za sve to vreme, vi morate da finansirate i hranu i mlađi da bi došli do finalnog proizvoda. Radi smo da učestvujemo u tim nekim programima, mnogo bi nam značilo, ne samo na povećanju kapaciteta, nema dovoljno ribe", navodi Dragana Đokić.

Nadležni kažu, kroz ovogodišnje mere više novca treba da ode za podršku onima koji proizvode u nedovoljno razvijenim područjima i onima sa otežanim uslovima za rad.

Tu se ubrajaju sela iznad 500 metara nadmorske visine, ona koja su u granicama Nacionalnog parka i sa manje od 100 zaposlenih na 1.000 stanovnika.

Posebnu pažnju usmerili su na jug i istok zemlje, da bi, kako ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, što više ljudi tamo moglo da se bavi poljoprivredom i da ostanu na tim prostorima.

"Tako da imamo mere socijalnog karaktera. I da im damo više prava, nego u ovim delovima gde je poljoprivreda razvijena. Ukoliko ste u devastiranom područuju, 65 posto je povraćaj, a u ostalim područjima 50 posto od investicije", navodi Nedimović.

Elektronska zadruga za lakši izlazak na tržište

Da mali i veliki proizvođači lakše stignu do tržišta, Željko Sredić iz Mionice napravio je elektronsku zadrugu.

Sličan sistem bi dobro došao i drugima – da se informišu o merama za poljoprivrednike.

"Nemamo modele po kojima bi ljude upoznavali sa subvencijama. U sistemu bi bilo mnogo lakše da im obaveštenja dođu putem mobilnih telefona, a ne putem medija ili slučajno", kaže Sredić.

Uskoro posebne mere za kupovinu traktora

Država će zato formirati posebnu radnu grupu. Lakše do mera preko računara, a u narednim mesecima, najavljuju nadležni, lakše i do traktora.

Ministar poljoprivrede navodi da će za istočnu i južnu Srbiju postojati posebne mere za traktore.

"Deset posto će morati poljoprivrednik da obezbedi, 50 posto država, a 40 posto da uzme kredit uz podršku države. Tako da će imati ceo sistem, još će pare dobijati unapred. Tu meru ćemo početi od septembra da primenjujemo, već je u budžetu", kaže Nedimović.

Budžet predviđa veće podsticaje za one koji se bave organskom proizvodnjom i stočarstvom. Na više novca mogu da računaju tradicionali uzgajivači krava – po grlu od 10 do 25 hiljada dinara.