Kompanije iz EU i dalje najveći investitori u Srbiji

Od bankarstva i telekomunikacija, preko automobilske, do tekstilne i takozvane "švajciger" industrije. Tu su u Srbiji šansu najčešće videli ulagači iz zemalja Evropske unije.

"Ono što je dobra vest za čitav region jeste da su investicije porasle za 18 odsto dok su u ostalim delovima, u Centralnoistočnoj Evropi smanjene za 20 odsto. Dakle, ovaj region ima perspektivu za dalja i veća ulaganja, ali potreban je veći napor i same EU i zemalja članica da dovedu veće investitore", napominje Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta u Srbiji,

Pritom, moraći i dase izbore sa konkurencijom. Evropska unija i sama je u strahu da će infrastrukturno biti zavisna od Kine koja ulazi u sve strateške sektore i poseduje deset odsto lučkih kapaciteta u Evropi.

Jelica Minić iz Foruma za međunarodne odnose EPuS smatar da EU ne radi dovoljno niti na pravi način na sopstvenoj vidljivosti u regionu.

"Obično se vidi da ona otvara neku školu, neki most, ali to sa ovim udarnim vestima o kineskim, ruskim investicijama, to se nekako potiskuje, i mislim da bismo i mi morali ozbiljnije raditi na promociji uloge EU koju ona već godinama igra u našem regionu, a mi ipak idemo u EU", ističe Minićeva. 

Nismo u situaciji da budemo izbirljivi, ali, da li je u interesu prosečnog srpskog radnika da težimo investitorima koji nam dolaze iz razvijenog zapada?

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković kaže da i poslodavci iz EU teže da iskoriste prednosti područja sa jasnim antimonopolskim zakonodavstvom, na kojem je radna snaga jeftine i nedovoljno zaštićena.

"Ali, ipak, kad se radi o investitorima iz ovih zemalja imate neke socijalne standarde, socijalne modele i mogućnost da se, uvezani u okvire evropskih sindikata, sa njima izborite da to tamo što dobijaju imaju približan nivo i ovde. Tako da je to mnogo lakše nego sa zemljama i kulturama gde je taj poslušnički da tako kažem, preterano emotivno robovlasnički odnos je nešto što je gotovo praksa", objašnjava Stojiljković. 

Mihailo Gajić iz Libetarijanskog kluba ukazuje da je problem sa stranim direktnim investicijama u Srbiji to što su one prilično visoke u odnosu na domaće investicije.

"Same investicije su odlične za razvoj domaće privrede zato što sa njima dolazi i savremena tehnologija , know how menadžment, ali to treba da bude samo komplementarni deo domaćim investicijama", kaže Gajić. 

Od 15 milijardi evra stranih investicija u Srbiji za poslednjih osam godina, 12 milijardi evra uneli su ulagači iz EU.