Nedimović: Rod malina prepolovljen, proizvođači neće biti obeštećeni

Rod malina i kupina u Srbiji biće manji od 30 do 50 odsto zbog mrazeva i hladnog vremena u aprilu, ali država nema mogućnost da obešteti proizvođače, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

"Proizvođači tog voća znaju da ne mogu da očekuju nadoknadu štete od države i svesni su rizika kada ne osiguraju proizvodnju. Država ne može da kompenzuje svaku štetu zato što se posluje u uslovima tržišne ekonomije", rekao je Nedimović u intervjuu agenciji Beta.

On je podsetio da država proizvođače voća pomaže na dva načina – obezbeđuje protivgradnu zaštitu i pomaže u osiguranju roda u iznosu od 40 odsto vrednosti premije osiguranja koja obuhvata i rizik od mraza, snega, groma i oluje, a pojedina društva osiguravaju i stabla.

"U Srbiji je osigurano samo 10,5 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je katastrofalno malo i u najkraćem roku moramo podići taj nivo na bar 30 odsto", rekao je Nedimović.

Dodao je da je "čuo od nekoliko proizvođača iz Arilja da su se naučili pameti, kockajući se sa vremenskim neprilikama".

"Privrednik iz Kosjerića je osigurao dve tone malina i tri tone kupina i premija osiguranja je bila 315.000 dinara. Ako se oduzme pomoć države, njega je to koštalo od pet do sedam dinara po kilogramu maline.

Računajući da je prosečna cena maline 170 dinara trošak osiguranja u ceni je samo oko pet odsto", rekao je Nedimović.

Na pitanje da li Srbija ima spremnu robu za kinesko tržište, koje će postati dostupno posle potpisivanja Memoranduma o davanju garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda, Nedimović je odgovorio kontrapitanjem: da li je Srbija imala jabuka za izvoz kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

"Sporazum je pravni okvir koji omogućava da se biznis razvija i ima sigurno tržište. Kada je to obezbeđeno, država može da ubrizga finansijska sredstva u stočarstvo ili nešto drugo", rekao je Nedimović.

Kazao je da jagnjeće meso može odmah u maju da se izvozi, jer su Kinezi spremni da daju dozvole, a od naših privrednika zavisi da li će sklopiti poslovne aranžmane za izvoz.

Suva šljiva će, prema njegovim rečima, takođe uskoro moći da se izvozi kao i goveđe meso, a radi se na obezbeđenju uslova za plasman svinjskog mesa i mleka.

"Za izvoz u Kinu nema kvota, nebo je granica", rekao je ministar.

Šansa u razvoju organske hrane

Nedimović je istakao da Srbija vidi šansu i u razvoju organske hrane i da će sledeće godine u budžetu za poljoprivredu biti izdvojena sredstva za pomoć proizvođačima za poslovanje u prve tri godine koje su najkritičnije i kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju i troškovi su najveći.

"Za organsku proizvodnju dolaze bolji dani. Ove godine je u budžetu za biljnu organsku proizvodnju izdvojeno 88 miliona, a za stočarsku 55 miliona dinara, a subvencije za tu proizvodnju su veće za 40 odsto. Organska hrana se u ovom trenutku proizvodi na 16.900 hektara i ona je naročito pogodna za devastirana područja" rekao je ministar.

Istakao je da je planirano da se subvencije ove godine dodele mladim poljoprivrednicima za investicije u voćarstvo, stočarstvo ili povrtarstvo u najvećem iznosu do 10.000 evra ili 1,2 miliona dinara.

"Subvencija će za 250 do 300 poljoprivrednika iznositi 75 odsto vrednosti ulaganja i dodeljivaće se unapred, a ostatak novca treba da obezbede sami", rekao je Nedimović i dodao je da će se taj pilot-projekat širiti ako se pokaže uspešnim.

Prioritet Ministarstva poljoprivrede je, prema njegovim rečima, i izgradnja sistema za navodnjavanje.

"Spremljeni su javni pozivi za izgradnju sedam sistema za navodnjavanje koji će se finansirati iz Fonda Abu Dabi. Za petnaestak dana će biti raspisani i javni pozivi za još četiri sistema za navodnjavanje, tako da će od ukupno 11, sedam biti u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji i navodnjavaće više hiljada hektara", rekao je Nedimović.

Ti sistemi će, prema njegovim rečima, biti 'vodeni auto-put' na koji će zainteresovani moći da priključe sekundarne sisteme, a ministarstvo će finansirati 50 odsto tih troškova.

Na pitanje da li je rešeno kako će se tretirati dug poljoprivrednika od 186 milijardi za neplaćene doprinose, Nedimović je rekao da će verovatno najveći deo tih potraživanja biti otpisan jer "su i Ministarstvo finansija i Međunarodni monetarni fond svesni da ih je nemoguće naplatiti".

"Značajan deo tog duga su kamate. Ubuduće će se doprinosi plaćati prema ekonomskoj snazi, a ne kao do sada – svi poljoprivrednici su bili u obavezi da plaćaju iste iznose", rekao je Nedimović.

broj komentara 10 pošalji komentar
(sreda, 03. maj 2017, 14:50) - anonymous [neregistrovani]

Treba zabraniti

Let americkih aviona koji prase nase nebo a onda prave ciklone i upropastavaju ne samo Srbiju nego celu Evropu.

(utorak, 02. maj 2017, 16:39) - anonymous [neregistrovani]

RE: Довољно

Neupućen, ali mora da komentariše.
Osiguranje ne priznaje štetu od snega.
Što se tiče protivgradnih mreža, štiti od grada, služi kao zasena od prejakog sunca. na njenim stubovima se montiraju i orošivači kao zaštita od mraza (ili kako to lepo srpski kažeš "antifrost sistem") i sistem navodnjavanja kap po kap. Znači nema brige od grada, mraza, velike pripeke, suše. I to košta oko 15-20.000 eura/ha Ali sneg?, E taj teret ne može da izdrži nijedna pritivgradna mreža, i zato se one preko zime skupljaju, da ih sneg ne bi polomio. Grad jenostvano sklizne između "šavova" a sneg se zadržava i gomila... dok ne pukne.

(utorak, 02. maj 2017, 15:11) - Драган [neregistrovani]

Довољно

Држава субенционише не само осигурање 40%, него и набавку мрежа за заштиту од града и анти фрост системе 50%. Шта још треба?

(utorak, 02. maj 2017, 14:14) - anonymous [neregistrovani]

I ne treba

Ni taksisti drzava ne daje obestecenje kada mu pukne guma na autu.
Ko hoce - nek sadi maline i osigurava ih, ko nece - ne mora.

(utorak, 02. maj 2017, 12:15) - anonymous [neregistrovani]

држава и картели

Држава не може да помогне обичне сељаке, пољопривреднике којима је мраз уништио усеве... јер је тржишна економија .. али зато субвенционише осигуравајуће куће (плаћа 40% осигурања). Ако хоћеш да постојиш као пољопривредник мораш да платиш банкарске и осигуравајуће рекете а малине и вишње и трешње ће саме од себе да се роде. То је "Тржишна Економија".

(utorak, 02. maj 2017, 11:33) - anonymous [neregistrovani]

Prioriteti

Vaznije je drzavi da populisticki podigne 3-5% penzije i plate (u slucaju penzionera vracanje dela otetog), nego da pomogne seljacima.

(utorak, 02. maj 2017, 11:24) - anonymous [neregistrovani]

Ali

Dražva ne treba da obešteti, ali isto tako ne sme ni slučajno ni da pominje osiguravanje, jer time vrši očiglednu i kriminalnu promociju privatnog poslovanja. Zašto ne promoviše onda i moj posao i usluge? Ono što država MORA da radi jeste da kaže ljudima kakva je oprema potrebna da se poljoprivreda, voćarstvo i povrtarstvo zaštititli (recimo, sklopive metalne nadstrešnice), koliko to košta, pa potom da daje beskamatne kredite i čak pomoć onima koji odluče da ulože u takav sistem. A ulaganje bi se verovatno isplatilo već od jedne ovakve nepogode. Onda se donese i zakon po kom svaki proizvođač mora da ima i te i druge tehnološke inovacije u cilju povećanja prinosa i zaštite sadnica i plodova ili neće moći da dobije dozvolu za proizvodnju. Pa da država pomogne ljudima, ali i da obezbedi da se proizvodnja u Srbiji konačno izvuče iz Srednjeg veka. I to ne prodajom zemlje strancima, nego da to rade naši seljaci i mali proizvođači! E, to je ono što vlast ne radi (tačnije, radi sve suprotno). Uz to, država mora da radi na forsiranju malih proizvođača da se udružuju i potom da uvede zakon po kom na svakih recimo 20 malih proizvođača (odnosno, prema površini polja) mora da dođe jedan silos odnosno hladnjača. Pa da pijavice od prerađivača ne mogu nikoga da ucenjuju sa otkupnim cenama i uslovima. E, to su osnovne stvari koje vlast mora da raid i čemu uopšte služi, a samo od toga beži.

(utorak, 02. maj 2017, 11:01) - anonymous [neregistrovani]

Sami sebe demantuju

Eto sad, nema mogućnosti za obeštećenje... Pre par dana priča o suficitu u budetu, o višku para
Dođosmo na ono narodno... kratke noge.

(utorak, 02. maj 2017, 10:43) - anonymous [neregistrovani]

Uvek se obija o ledja seljaka

......

(utorak, 02. maj 2017, 10:36) - anonymous [neregistrovani]

За наук произвођачима

Када дође берба ви браћо договорите између себе минималну цену и не дајте свој крваво зарађени хлеб. То је капитализам. Па ко дуже издржи.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">