Krediti u "švajcarcima", banke na potezu

Zbog rasta kursa biće veće i rate za kredite u evrima. Za one čiji su dugovi vezani za švajcarski franak, iz banaka još nema odgovora da li će im dozvoliti da naredne tri godine rate plaćaju po kursu po kojem su uzeli stambeni kredit.

Posle brojnih upozorenja da je zaduživanje u švajcarskim francima rizično, ti krediti su zabranjeni pre dve godine. Ali je gotovo upola niža rata bila dovoljna da se za te pozajmice do tada odluči 22.700 kupaca stanova. U međuvremenu, franak je ojačao i mnogi duguju više nego kad su kredit uzeli, porasle su i rate, pa svaki 10. dužnik ne može da ih plati.

"To stvarno nije moglo da se predvidi da će doći do tolikog obima i zato smatramo da to stvarno ima elekmente finansijske elementarne nepogode za korisnike stambenih kredita i da im trebalo pomoći", kaže Predrag Đumić iz Narodne banke Srbije.

Posle višemesečnih najava pre sedam dana objavljena je preporuka bankama da naredne tri godine rate obračunavaju po kursu koji je važio na dan odobravanja stambenog kredita u švajcarskim francima.

"Mi to ne vidimo kao nefer posebno jer ovde nije reč o otpisu rate već o kratkoročnom predahu građana koji su se zadužili u francima, da je reč o otpisu dela glavnice onda bi to smatrali nefer preporukom prema dužnicima u evrima", kaže Ana Ivković iz Narodne banke Srbije.

Preporuka ko preporuka - za banke nije obavezujuća.

"S obzirom da sam ja jedan od tih klijenata, voleo bih kada bi banke to prihvatile u uslovima krize, kada imate smanjivanje realnih dohodaka da vam neko smanji ratu za 10 odsto sigruno je rasterećenje i može pomoći, ali nisam siguran da su banke spremne da pretrpe taj gubitak", kaže Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka.

Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije veruje da će banke prihvatiti i time dati svoj doprinos stabilizaciji finansijskog sistema i porpavljanju svog kreditnog portfolija u smislu smanjivanja udela problematičnih kredita.

Banke se još uvek nisu izjasnile o preporuci NBS niti će skoro. Analiziraju kakve bi to efekte moglo imati na njihovo poslovanje, a u Udruženju banaka naglašavaju da će konačna odluka o preporuci biti doneta u centrlama banaka, dakle izvan Srbije.